Sve veći broj građana pravi finansijsku rezervu
U vremenu ekonomske neizvesnosti i promenljivih troškova života, sve više građana Srbije pokušava da izgradi makar minimalnu finansijsku sigurnost. Najnovija istraživanja pokazuju da oko 60 odsto stanovništva redovno odvaja deo prihoda, što ukazuje na postepenu promenu odnosa prema novcu i dugoročnom planiranju. Iako iznosi često nisu veliki, sama činjenica da većina građana pokušava da štedi predstavlja značajan pomak u odnosu na ranije godine.
Ovaj trend posebno dolazi do izražaja u urbanim sredinama, gde su prihodi nešto stabilniji, ali i troškovi života viši. Građani sve češće prepoznaju potrebu za stvaranjem „sigurnosnog jastuka“, naročito u uslovima inflacije i nepredvidivih ekonomskih kretanja. Ipak, štednja u Srbiji i dalje ima specifične obrasce koji se razlikuju u zavisnosti od regiona, starosti i obrazovanja.
Prema podacima istraživanja sprovedenog na reprezentativnom uzorku, najviše štediša dolazi iz regiona Beograda i Šumadije. Ovi rezultati ukazuju na jasnu korelaciju između nivoa ekonomskog razvoja i spremnosti građana da planiraju dugoročno. U isto vreme, ruralne sredine i dalje zaostaju, pre svega zbog nižih prihoda i ograničenih finansijskih mogućnosti.
Stručnjaci ocenjuju da je rast štednje posledica kombinacije faktora – od povećane dostupnosti bankarskih usluga do promene svesti o finansijskoj stabilnosti. Ipak, upozoravaju da je put ka široko rasprostranjenoj finansijskoj pismenosti i dalje dug.
Dinarska štednja u usponu, poverenje u banke jača
Jedan od najznačajnijih trendova poslednjih godina jeste rast interesovanja za dinarsku štednju, koja sve više potiskuje tradicionalno oslanjanje na strane valute. Kako ističe predsednik Izvršnog odbora Aik banke, Petar Jovanović, odnos između dinarske i devizne štednje značajno se promenio.
„Nekada je dinarska štednja činila manje od 10 odsto ukupnih depozita, dok se danas približava nivou od 25 procenata“, naglašava Jovanović. Kao ključne razloge navodi stabilnost kursa i povoljnije kamatne stope, koje građanima omogućavaju bolji prinos u domaćoj valuti.
Pored toga, dodatni faktor sigurnosti predstavlja sistem osiguranja depozita. U Srbiji su depoziti do 50.000 evra osigurani, što znači da građani imaju institucionalnu zaštitu u slučaju problema sa bankama. Ovakav mehanizam, prisutan i u zemljama Evropske unije, doprinosi jačanju poverenja u finansijski sektor.
Istovremeno, proces konsolidacije bankarskog tržišta, kroz spajanja i akvizicije, dodatno je učvrstio domaće banke. Broj banaka u Srbiji smanjen je sa 32 na 19, što je dovelo do stabilnijeg i efikasnijeg sistema, ali i većeg poverenja klijenata.
Navike štednje oblikuju porodica i okolnosti
Istraživanje pokazuje da finansijske navike često imaju duboke korene u porodičnom okruženju. Čak 45 odsto građana navodi da su naviku štednje stekli od roditelja, što potvrđuje značaj ranog finansijskog vaspitanja. Sa druge strane, gotovo isti procenat ispitanika ističe da su ih ekonomske okolnosti naterale da počnu da štede.
Zanimljivo je i da žene pokazuju nešto veću sklonost ka štednji u odnosu na muškarce, dok su najaktivniji štediše osobe starosti između 30 i 39 godina. Ova grupa, koja se često nalazi u fazi zasnivanja porodice ili stabilizacije karijere, najviše oseća potrebu za finansijskom sigurnošću.
Ipak, veliki deo građana i dalje ne uspeva da štedi. Čak 71 odsto onih koji ne štede navodi nedovoljna primanja kao glavni razlog, dok oko 30 odsto ističe da bi ih veće kamatne stope motivisale na štednju. Ovi podaci ukazuju na to da ekonomska realnost i dalje predstavlja ključnu prepreku za širu primenu ove navike.
Istovremeno, percepcija sigurnosti ulaganja ostaje podeljena. Dok deo građana veruje u banke, značajan procenat i dalje preferira alternativne metode čuvanja novca, uključujući gotovinu i nekretnine.
„Slamarica“ protiv inflacije
Uprkos rastu poverenja u bankarski sektor, deo građana i dalje čuva novac van finansijskih institucija, najčešće u gotovini. Međutim, stručnjaci upozoravaju da takav pristup dugoročno vodi ka gubitku vrednosti, pre svega zbog inflacije koja postepeno „nagriza“ kupovnu moć novca.
Kako objašnjavaju iz bankarskog sektora, kamatne stope na štednju imaju za cilj da ublaže ili neutralizuju efekat inflacije, čime se očuva realna vrednost novca. U suprotnom, novac koji stoji neiskorišćen gubi deo svoje vrednosti iz godine u godinu.
Zanimljivo je da 21 odsto ispitanika i dalje smatra da je čuvanje gotovine kod kuće najsigurniji način štednje, dok 22 odsto prednost daje ulaganju u nekretnine. Samo petina građana vidi banke kao najsigurniju opciju, što pokazuje da poverenje i dalje nije u potpunosti konsolidovano.
Ekonomisti ističu da je ključno raditi na edukaciji građana o osnovnim principima finansija. Razumevanje inflacije, kamatnih stopa i rizika može značajno uticati na donošenje boljih odluka i dugoročnu stabilnost.
U kontekstu globalnih ekonomskih izazova, sposobnost štednje postaje ne samo individualna prednost, već i društvena potreba. Srbija, kako ocenjuju stručnjaci, ide u pravcu jačanja finansijske discipline, ali tempo tog procesa i dalje zavisi od ekonomskih prilika i poverenja građana u sistem.
