Zbog nove Uredbe Evropske unije o deforestaciji (EUDR), koja će početi da se primenjuje 30. decembra 2025. godine, potrošače u Srbiji i regionu mogla bi da očekuju značajna poskupljenja proizvoda koji se svakodnevno nalaze u našim korpama. Pravila su stroga, a trgovci i proizvođači već upozoravaju da će novi propisi doneti visoke troškove i dodatni administrativni pritisak.
Šta tačno propisuje uredba
Suština uredbe je da se na tržište EU više neće moći uvoziti proizvodi koji potiču sa područja na kojima je od 31. decembra 2020. došlo do krčenja šuma. To ne obuhvata samo tropske kišne šume, već i šumska područja širom Evrope.
Obuhvaćeno je sedam ključnih sirovina: kafa, kakao, palmino ulje, soja, goveđe meso, drvo i kaučuk. Pravila se odnose i na proizvode nastale preradom – od čokoladica i kafe u kapsulama, preko kožnih torbi, do nameštaja od iverice.
Obavezne koordinate i stroge kazne
Kompanije će morati da dokumentuju tačno poreklo sirovina, uključujući GPS koordinate zemljišta na kojem su gajene. Ukoliko se podaci pokažu kao pogrešni ili nepotpuni, posledice će biti ozbiljne – od visokih kazni do zabrane uvoza i zaplene robe.
Ekonomisti ocenjuju da će upravo birokratija predstavljati najveći izazov, čak i veći od rasta cena energenata i poreza. Nemački stručnjaci poručuju da bi bilo dovoljno obavezati same uvoznike da dokažu da roba ne potiče iz rizičnih područja, a ne čitav lanac snabdevanja, jer će to usporiti poslovanje i poskupeti proizvode.
Trgovci i proizvođači na udaru
Veliki evropski trgovinski lanci, poput EDEKA-e i REWE Grupe, upozoravaju da će novi propisi stvoriti ogroman administrativni teret. To znači milione novih izjava o usklađenosti i složenu obradu geolokacijskih podataka, čak i za robu koja je ranije proverena.
Martin Šiler iz Fairtrade Deutschland dodaje da će troškovi verovatno pasti na teret potrošača, dok će manji proizvođači, posebno oni iz zemalja globalnog juga, biti najteže pogođeni. On naglašava da bi moglo doći i do nestašica proizvoda sa organskim i Fairtrade sertifikatima, što će dodatno pogoditi kupce koji biraju zdraviju i etički proizvedenu hranu.
„Ideja uredbe je dobra, ali u trenutnom obliku ona nije korak ka većoj pravednosti – naprotiv“, ističe Šiler.
Šta očekuje potrošače u Srbiji
Iako Srbija nije članica EU, činjenica da veliki deo robe stiže upravo iz zemalja Unije znači da će novi propisi posredno uticati i na naše tržište. Čokolada, kafa, proizvodi od soje i meso mogli bi da poskupe, dok će domaći proizvođači koji izvoze u EU morati da ulože dodatna sredstva kako bi ispunili nove standarde.
Stručnjaci upozoravaju da je teško predvideti tačan rast cena, ali se procenjuje da bi se proizvodi mogli u proseku uvećati i do dvocifrenih procenata. Istovremeno, postoji i rizik od smanjene ponude, posebno kada su u pitanju egzotične robe koje zavise od uvoza.
I dok cilj uredbe – zaštita šuma – niko ne osporava, potrošačima ostaje da se pitaju da li će visoka cena održivosti postati nova svakodnevica na kasama.
