Pred novu grejnu sezonu sve više sistema daljinskog grejanja u Srbiji prelazi na obračun prema stvarnoj potrošnji, a iz Udruženja toplana Srbije poručuju da građani ne bi trebalo da strahuju od promena. Cilj novog modela nije povećanje računa, već pravednija raspodela troškova u skladu sa količinom isporučene toplotne energije. Takav način obračuna zakonska je obaveza još od 2015. godine, ali se njegova primena odvija postepeno.
Direktor Udruženja toplana Srbije Dejan Stojanović istakao je da će domaćinstva koja troše manje energije u pravilu imati niže račune od proseka, dok će korisnici sa većom potrošnjom plaćati više. Kako navodi, upravo je to osnovni princip sistema koji nagrađuje racionalno korišćenje energije i podstiče veću energetsku efikasnost. Prema njegovim rečima, nema razloga za bojazan da novi obračun automatski znači i veće mesečne troškove.
U praksi će račun i dalje biti podeljen na dva dela. Fiksni deo naplaćivaće se tokom cele godine i pokrivaće troškove održavanja i funkcionisanja sistema, dok će varijabilni deo zavisiti od stvarno isporučene toplotne energije tokom grejne sezone. Takav model već godinama postoji u brojnim evropskim državama, gde se smatra jednim od najefikasnijih načina raspodele troškova.
Od ukupno 60 sistema daljinskog grejanja u Srbiji, njih 18 već u potpunosti primenjuje obračun po potrošnji. Plan je da do kraja godine oko 70 odsto korisnika bude obuhvaćeno ovim modelom. U Udruženju toplana smatraju da će upravo merenje stvarne potrošnje omogućiti građanima da jasnije sagledaju efekte ulaganja u izolaciju, zamenu stolarije i druge mere koje smanjuju potrošnju energije.
Finansijski izazovi i pripreme za novu sezonu
Dok se uvode promene u načinu naplate, pripreme za novu grejnu sezonu odvijaju se prema planu. Remonti postrojenja i toplovodne mreže trenutno se sprovode bez većih zastoja, pa za sada nema naznaka da bi početak grejne sezone mogao biti ugrožen. Redovno održavanje sistema ostaje jedan od ključnih uslova za pouzdanu isporuku toplote tokom zimskih meseci.
Istovremeno, toplane se suočavaju sa ozbiljnim finansijskim opterećenjima. Ukupna potraživanja od građana, privrede i budžetskih korisnika premašuju 39 milijardi dinara, dok dugovanja za energente iznose oko 23 milijarde dinara. Takva situacija dodatno otežava poslovanje i planiranje nabavke energenata za naredni period.
Poseban izazov predstavlja nabavka prirodnog gasa, koji je danas glavni energent u sistemima daljinskog grejanja. Stojanović upozorava da bez izmirenih obaveza nije moguće zaključivati nove ugovore o isporuci gasa, što finansijsku disciplinu čini važnim preduslovom za stabilno funkcionisanje toplana. Zbog toga se od svih korisnika očekuje redovno izmirivanje obaveza kako bi se izbegli dodatni problemi u lancu snabdevanja.
Na evropskom tržištu u međuvremenu je zabeležen rast cena prirodnog gasa. Prema podacima koje je izneo direktor Udruženja toplana, cena na referentnoj berzi TTF porasla je od početka maja sa približno 45 na oko 53 evra po megavat-satu. Dalje kretanje cena, kako navodi, u velikoj meri zavisiće od međunarodnih okolnosti i situacije na energetskom tržištu.
Sve veća ulaganja u čistije izvore energije
Sistem daljinskog grejanja u Srbiji poslednjih godina prolazi kroz postepenu energetsku transformaciju. Udeo uglja i mazuta u proizvodnji toplotne energije nastavlja da opada, dok prirodni gas postaje dominantan energent. Trenutno se oko 82 odsto toplotne energije proizvodi upravo iz gasa, što predstavlja značajnu promenu u odnosu na raniji period.
Istovremeno raste i korišćenje obnovljivih izvora energije, iako njihov udeo još nije veliki. Trenutno oni učestvuju sa između 4,5 i 5 odsto u ukupnoj proizvodnji toplote, ali se očekuje da će narednih godina taj procenat nastaviti da raste. Tome bi trebalo da doprinesu brojni razvojni projekti usmereni ka modernizaciji postojećih sistema.
Deo tih investicija finansira se uz podršku međunarodnih finansijskih institucija, sa ciljem unapređenja energetske efikasnosti i povećanja korišćenja obnovljivih izvora. Modernizacija toplana trebalo bi da donese pouzdaniji rad sistema, manju potrošnju energenata i niže emisije štetnih gasova. Dugoročno, takva ulaganja mogu doprineti stabilnijim troškovima grejanja i većoj energetskoj sigurnosti.
Kao jedan od narednih koraka najavljena je izgradnja prvog trigeneracijskog sistema koji će, osim grejanja, omogućavati i hlađenje objekata, a planirano je da bude deo kompleksa Ekspo. Istovremeno se ukazuje na potrebu donošenja posebnog zakona koji bi jedinstveno uredio oblast grejanja i hlađenja, definisao pravila razvoja sistema i stvorio jasniji okvir za buduće investicije u energetsku infrastrukturu.
