Uprava za agrarna plaćanja raspisala je konkurs za subvencije za uzgoj teladi, otvoren do 30. avgusta. Stočari su izneli niz zahteva, uključujući povećanje subvencija za domaće junice sa 40.000 na 150.000 dinara i za priplodne krave sa 40.000 na 55.000 dinara. Ukoliko zahtevi ne budu ispunjeni za deset dana, prete da će prosipati stajnjak po drumovima.
Lista zahteva je dugačka, uključujući zahteve za povećanjem subvencija dva do tri puta. Palamarević smatra da novac koji se trenutno izdvaja za subvencije u biljnoj proizvodnji vodi stočarstvo u „dalju propast”. Predstavnici udruženja su zatražili povećanje subvencija za domaće junice sa trenutnih 40.000 dinara na 150.000 dinara, a za priplodne krave sa 40.000 dinara na 55.000 dinara. Takođe, na listi zahteva je i povraćaj akcize za stočare za 130 litara dizela po hektaru, kao i uvođenje subvencija za livade od 35.000 dinara po hektaru.
Među zahtevima je i podrška resornog ministarstva za investicije u farme goveda. Stočari su takođe tražili definisanje statusa poljoprivrednika i čišćenje registra goveda od „lažnih” grla, kao i regulisanje radnog odnosa žena koje se bave muženjem krava.
Čedomir Keco, agrarni analitičar, smatra da su ovi predlozi dobri i opravdani sa stanovišta unapređenja stočarstva, ali su „krojeni” za novi budžet.
– Ne možemo kao stočari da srušimo državni budžet i izazovemo problem. Nerealno je očekivati da sve bude realizovano ove godine, ali treba razmišljati o narednoj godini i obezbeđivanju sredstava. Iz rebalansa to nije moguće ako se uzmu u obzir iznosi za subvencije koje poljoprivrednici traže – rekao je Keco.
On ističe da je pitanje vremena kada će EU, na putu pristupanja Srbije toj zajednici, ograničiti izdvajanja iz budžeta za poljoprivredu.
– Recimo, mogu da postave pitanje zašto se daje 300 evra po kravi, čime se stvara nelojalna konkurencija. Već sada Srbija ima veće podsticaje u mnogim kategorijama uzgoja krava nego, recimo, Hrvatska – kaže naš sagovornik.
Keco predlaže da se zadrže sve mere davanja pri pridruživanju, kao i pet godina nakon stupanja u EU. To je model koji je primenila Mađarska, koja sada ima najsređeniju poljoprivredu u EU. Kada je reč o definisanju statusa poljoprivrednika, Keco naglašava da je ovo važno pitanje, jer poljoprivrednici nisu uključeni u komorski sistem i nemamo zakon o poljoprivrednom gazdinstvu niti definiciju ko se smatra poljoprivrednikom.
Da li je to osoba koja živi isključivo od poljoprivrede ili se bavi poljoprivredom kao dopunskim poslom? Keco ističe da bi, uz definisan status, raspodela subvencija bila mnogo efikasnija.
