Buduće studente Univerziteta u Beogradu ove godine dočekale su više školarine na nekoliko fakulteta, pokazuju konkursi za upis objavljeni na zvaničnom sajtu univerziteta. Poskupljenja su registrovana na sedam fakulteta, dok su pojedine visokoškolske ustanove zadržale prošlogodišnje cene uprkos rastu troškova poslovanja i inflaciji.
Iako povećanja u pojedinim slučajevima iznose nekoliko hiljada dinara, za mnoge porodice to predstavlja dodatni finansijski pritisak u trenutku kada troškovi života nastavljaju da rastu. Posebno su pogođeni studenti koji dolaze iz drugih gradova, jer pored školarine moraju da izdvoje novac za stanovanje, prevoz, hranu i studentski materijal.
Najviše pažnje i ove godine privukao je Arhitektonski fakultet, koji ostaje među najskupljim fakultetima u zemlji. Školarina za samofinansirajuće studente iznosi čak 300.000 dinara, isto kao i prethodne godine, što ovu ustanovu i dalje svrstava među najskuplje opcije za studiranje u Srbiji. Analitičari obrazovanja upozoravaju da kontinuirani rast školarina poslednjih godina postaje ozbiljan izazov za veliki broj porodica. Istovremeno, fakulteti navode da povećanja cena prate rast troškova održavanja nastave, opreme i rada institucija.
FON, Pravni i Ekonomski među fakultetima koji su podigli cene
Među fakultetima koji su korigovali školarine nalazi se i Fakultet organizacionih nauka, gde će samofinansirajući studenti na osnovnim akademskim studijama plaćati 180.000 dinara, odnosno 10.000 više nego prošle godine. Interesovanje za FON poslednjih godina konstantno raste, posebno zbog IT i menadžerskih smerova koji važe za jedne od najtraženijih u zemlji. Povećanje cena registrovano je i na Pravnom fakultetu, gde je školarina sa 114.000 porasla na 117.000 dinara. Iako razlika nije velika, studenti ukazuju da ukupni troškovi studiranja postaju sve teži za pokrivanje, posebno za porodice sa više dece na školovanju.
Na Ekonomskom fakultetu školarine i dalje zavise od uspeha studenata tokom prethodne godine. Novi iznosi kretaće se između 115.853 i 152.400 dinara, što predstavlja povećanje u odnosu na prošlogodišnje cene. Fakultet već godinama koristi model prema kojem studenti sa boljim prosekom plaćaju niže školarine. Promene su zabeležene i na Filološkom fakultetu, gde je godišnja školarina povećana sa 119.000 na 120.000 dinara. Iako je poskupljenje simbolično, studenti upozoravaju da zbir svih troškova tokom godine često višestruko premašuje samu školarinu.
Tehnički fakulteti i DIF takođe korigovali cenovnike
Poskupljenje je najizraženije na Tehničkom fakultetu u Boru, gde je školarina povećana sa 60.000 na 70.000 dinara. Reč je o procentualno najvećem rastu među fakultetima koji su do sada objavili konkurse za upis nove generacije studenata. Na Mašinskom fakultetu nova školarina za studijski program Mašinsko inženjerstvo iznosi 111.000 dinara, što je nešto više u odnosu na prethodnu godinu. Fakultet poslednjih godina beleži rast interesovanja zbog velike potražnje za inženjerskim kadrom na domaćem i stranom tržištu rada.
Skuplje će studirati i budući studenti Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja. Godina osnovnih studija sada će koštati 156.000 dinara umesto dosadašnjih 150.000, što predstavlja još jedno u nizu povećanja troškova visokog obrazovanja. Za razliku od pojedinih fakulteta koji su već objavili detaljne cenovnike, konkurs Fakulteta političkih nauka još nije objavljen. Zbog toga studenti i roditelji sa pažnjom prate naredne odluke univerziteta, očekujući informacije o eventualnim promenama cena i broja budžetskih mesta.
Sve više porodica računa koliko studiranje zaista košta
Troškovi studiranja u Srbiji već dugo ne podrazumevaju samo školarinu. Mesečni zakup stanova u Beogradu, studentska ishrana, prevoz, literatura i svakodnevni život često višestruko povećavaju ukupan izdatak koji porodice moraju da izdvoje tokom jedne akademske godine.
Stručnjaci upozoravaju da rast cena obrazovanja može dodatno produbiti razliku između studenata iz finansijski stabilnijih porodica i onih koji zavise od stipendija ili studentskih kredita. Poseban problem predstavlja činjenica da mnogi studenti tokom studija moraju paralelno da rade kako bi pokrili osnovne troškove života. Sa druge strane, univerziteti ističu da su suočeni sa rastom troškova energije, održavanja infrastrukture i modernizacije nastave. Fakulteti navode da bez povećanja prihoda postaje sve teže održavati kvalitet obrazovanja i ulagati u savremenu opremu i laboratorije.
Dok se bliži upisni rok, budući brucoši i njihove porodice sve pažljivije računaju koliko će ih koštati željeni fakultet. Za mnoge će upravo finansijski aspekt, pored prijemnog ispita i interesovanja, postati jedan od ključnih faktora pri izboru studija.
