Trgovinski pritisci jačaju: Srbija suočena sa carinama od čak 35 odsto
Nove, stroge američke carinske mere, koje je nedavno potpisao bivši predsednik Donald Tramp, zvanično stupaju na snagu 7. avgusta. Prema saopštenju iz Bele kuće, cilj ovog poteza je da se “globalna trgovina restrukturira u korist američkih radnika i domaće industrije“. Iako je prvobitno bilo najavljeno da će carine početi da se primenjuju 1. avgusta, odluka je pomerena za sedam dana – ali tenzije u međunarodnim ekonomskim odnosima već rastu.
Srbija pod udarom carina od 35 odsto
Na dugoj listi zemalja koje će biti pogođene ovom odlukom, Srbija je među onima koje su najteže prošle, sa predviđenom stopom carina od 35 odsto. To je viša stopa čak i u poređenju sa nekim članicama Evropske unije, koje su na udaru carina od 15 odsto, kao i Japan i Južna Koreja, koji su takođe obuhvaćeni ovim režimom. Bosna i Hercegovina će se suočiti sa carinskom stopom od 30 odsto.
Najviša carina, u visini od 41 odsto, rezervisana je za Siriju, dok se za Kanadu, s kojom SAD već duže imaju napet odnos, carine povećavaju sa 25 na 35 odsto, i to već od petka.
“Kao odgovor na kontinuiranu neaktivnost i odmazdu Kanade, predsednik Tramp je ocenio da je neophodno povećati carine kako bi se efikasno rešila postojeća vanredna situacija”, navodi se u zvaničnom saopštenju.
Šta ovo znači za Srbiju?
Ova vest zabrinjava domaće izvoznike, posebno one koji sarađuju sa američkim partnerima, jer se povećanje carina direktno odražava na konkurentnost srpskih proizvoda na tržištu SAD. „Ovo je ozbiljan udar na domaću ekonomiju. Ako se uvedu carine od 35 odsto, naši proizvodi će izgubiti cenu i prednost, što može rezultirati gubitkom tržišta u Americi“, upozorava jedan srpski privrednik iz sektora prehrambene industrije.
Pored privrede, stručnjaci upozoravaju da bi ova odluka mogla uticati i na političke odnose između Srbije i SAD, koji su ionako osetljivi u poslednjoj deceniji.
„Ekonomija i politika su neodvojive. Povećanje carina ne dolazi izolovano – ono nosi sa sobom poruku, a pitanje je da li će Srbija odgovoriti recipročno, ili pokušati da pregovorima ublaži posledice“, ocenjuje međunarodni ekonomista iz Beograda.
Trgovinske tenzije
Ove carine dolaze u trenutku kada su globalna tržišta već poljuljana inflatornim pritiscima, klimatskim promenama i rastućim tenzijama između velikih ekonomskih sila. U tom kontekstu, Trampova odluka deluje kao dodatni katalizator nesigurnosti u međunarodnoj trgovini.
Bela kuća insistira da su nove carine deo šire strategije zaštite američkog tržišta i smanjenja zavisnosti od uvoza.
„Ova odluka je deo plana da se osnaže američki radnici i podrže domaće kompanije koje su decenijama trpele zbog nepoštene konkurencije“, saopšteno je iz Trampovog kabineta.
Dok svet ulazi u novu fazu trgovinskog pregrupisavanja, mali i srednji izvoznici iz Srbije bi mogli da budu među najvećim gubitnicima ako se brzo ne nađe kompromisno rešenje. U međuvremenu, ostaje da se vidi kako će aktuelna vlast u Srbiji reagovati na ovu političko-ekonomsku ofanzivu iz Vašingtona.
U danima pred nama, ključni izazov biće – kako zaštititi domaće izvoznike i očuvati pristup važnim tržištima. Odluke donete sada mogu imati dugoročne posledice za srpsku ekonomiju u celini.
“Ukoliko se ne pronađe model za ublažavanje ovog udara, izvesno je da će doći do značajnog pada izvoza u SAD, što će se odraziti i na zaposlenost, ali i na budžet države”, upozoravaju ekonomski analitičari.
