Ovogodišnja kombinacija visokih temperatura, dugotrajne suše i skupih inputa sve snažnije pritiska poljoprivrednu proizvodnju. Agrarni analitičar Žarko Galetin ne očekuje da će zbog toga doći do ozbiljne nestašice osnovnih namirnica. Ipak, posledice slabijih prinosa mogle bi tokom jeseni i zime postepeno da se prenesu na potrošače.
Problem nije samo količina proizvedene hrane, već i cena po kojoj poljoprivrednici mogu da je proizvedu. Gorivo, đubrivo, energija, zaštitna sredstva i drugi troškovi ostaju važna stavka u proizvodnji. Kada se tome dodaju vremenski gubici, prostor za niže cene postaje sve uži.
Galetin ocenjuje da bi tržište moglo da reaguje sporim, ali kontinuiranim rastom cena, umesto naglim nestašicama. Takav scenario za potrošače može biti posebno nezgodan jer se pojedinačna poskupljenja možda neće odmah primetiti. Međutim, kada se saberu tokom nekoliko meseci, njihov uticaj na kućni budžet može postati znatan.
Kukuruz među najvećim problemima
Jedna od kultura koja posebno privlači pažnju jeste kukuruz, jer njegova uloga nije ograničena na direktnu potrošnju. On je važna sirovina za stočnu hranu, pa promena njegove cene može da utiče na mnogo širi deo prehrambenog lanca. Poskupljenje hrane za životinje zatim može povećati troškove proizvodnje mesa, mleka i drugih proizvoda.
Prema Galetinovoj proceni, prinosi kukuruza u pojedinim delovima Evrope podbacili su u odnosu na prethodnu godinu. Slične poteškoće beleže se i na drugim velikim proizvodnim tržištima. Ako se manja ponuda susretne sa stabilnom ili većom potražnjom, tržišni pritisak na cenu postaje gotovo neizbežan.
Sličan rizik postoji i kod drugih žitarica i uljarica. Pšenica, kukuruz i suncokret predstavljaju osnovu brojnih proizvodnih procesa, pa promene na tržištu sirovina ne ostaju izolovane. Cena poljoprivrednog proizvoda najpre utiče na prerađivače, a zatim se deo tog troška može preneti na krajnju cenu.
Poskupljenja se prenose kroz ceo lanac
Kada poljoprivredna sirovina poskupi, efekat se ne pojavljuje odmah u prodavnici u istom iznosu. Prerađivači imaju svoje troškove energije, rada, transporta i ambalaže, dok trgovci takođe imaju troškove distribucije i poslovanja. Zbog toga se povećanje cene može postepeno gomilati od proizvođača do potrošača.
Takav proces može objasniti zašto građani ponekad ne primete veliki skok cene pojedinačnog proizvoda, ali nakon nekoliko meseci imaju osećaj da je kupovina postala znatno skuplja. Nekoliko manjih povećanja na različitim artiklima može imati veći efekat od jednog izolovanog poskupljenja. Posebno su osetljiva domaćinstva koja najveći deo budžeta izdvajaju za hranu.
Zato procenu o mogućem rastu od 20 do 30 odsto ne treba tumačiti kao najavu da će svaki prehrambeni proizvod toliko poskupeti. Reč je o mogućem kumulativnom efektu kroz duži period i različite kategorije hrane. Konkretna cena zavisiće od prinosa, uvoza, domaće ponude, troškova proizvodnje i kretanja na međunarodnom tržištu.
Klimatski rizik postaje tržišni problem
Suša više nije samo pitanje poljoprivrednog prinosa, već i pitanje troškova i stabilnosti tržišta. Produženi periodi bez padavina i ekstremne temperature mogu oštetiti useve upravo u fazama kada im je voda najpotrebnija. Istovremeno, proizvođači moraju da ulažu više kako bi pokušali da ublaže posledice nepovoljnih vremenskih uslova.
Klimatske promene tako povećavaju neizvesnost poljoprivrede, jer proizvođači sve teže mogu da se oslone na uobičajene vremenske obrasce. Jedna loša sezona ne mora izazvati krizu, ali ponavljanje sličnih uslova povećava pritisak na proizvodnju. Uz visoke troškove, to može dugoročno uticati na strukturu cena hrane.
Za potrošače je zato važna razlika između nestašice i poskupljenja. Galetin ne očekuje da će osnovnih namirnica nestajati sa tržišta, ali smatra da bi jesen i zima mogle doneti postepeni rast cena. U takvom scenariju najveći udar ne dolazi preko jednog dramatičnog povećanja, već kroz više manjih promena koje se vremenom sabiraju.
Suša, prema toj proceni, neće nužno ostaviti prazne rafove, ali bi mogla ostaviti vidljiv trag na računima domaćinstava. Koliko će taj pritisak biti izražen zavisiće od prinosa, ponude i troškova koji će se formirati u narednim mesecima. Za građane to znači da bi troškovi hrane mogli postati jedna od važnijih stavki kućnog budžeta tokom jeseni i zime.
