Toplotni talas i izostanak stabilne cene otkupa prete da skrate sezonu krastavaca – proizvođači se bore da spasu ono što se još može ubrati
Surove klimatske prilike lome sezonu
Na plantažama širom Gospođinaca u opštini Žabalj, situacija postaje sve ozbiljnija – listovi kornišona žute, štetočine se šire, a ni navodnjavanje više ne pomaže. Iako je berba počela još pre mesec dana i trebalo bi da traje do sredine oktobra, visoke temperature prete da sezona prerano završi.
„Nadali smo se prosečnoj sezoni, kao prošle godine – oko 100 tona po hektaru. Ali ove vrućine menjaju sve. List izgori za dan, a plod stane sa razvojem“, objašnjava Vladimir Kološnjai, povrtar iz Gospođinaca.
Industrijski lanac pod pritiskom
Kornišoni iz ovog kraja otkupljuju se za potrebe nemačke fabrike za konzerviranje povrća, a veći plodovi se prerađuju u samim Gospođincima, dok najmanji – prva klasa – ide direktno u izvoz, gde se pažljivo pakuju i konzerviraju u pogonima u Nemačkoj.
„Berba kasni jer sam kasnije sejao, ali oni koji su ranije počeli, već mesec dana beru krastavce. Nažalost, pitanje je dana kad će stati ako se ova suša nastavi“, dodaje Kološnjai.
Osiguranje je neophodno, ali preskupo
Još jedan udarac proizvođačima stiže kroz rast troškova osiguranja useva, koje su ove godine osiguravajuće kuće duplirale. U vremenu kada su klimatske promene postale svakodnevica, logično bi bilo da poljoprivrednici zaštite ono što mogu. Ali stvarnost je drugačija.
„Useve treba osigurati više nego ikada, ali cene osiguranja postale su previsoke. Kad prinosi padaju, a cena povrća ne pokriva ni troškove proizvodnje, kako da se dodatno zadužimo?“, pita se naš sagovornik.
Kornišon jeftin, radna snaga skuplja
Iako su cene otkupa ostale slične prošlogodišnjima, one teško da mogu nadomestiti sve skuplju proizvodnju. Kilogram krastavaca prve klase trenutno se otkupljuje po 40 do 45 dinara, dok veći plodovi ne prelaze 30 dinara po kilogramu.
„Nažalost, povrtari sve češće odustaju od gajenja krastavaca. Previše ulaganja za premalo sigurnosti. Jedino dobra vest je da sam uspeo da nađem sezonce, dolaze iz Banata, i plaćam ih 400 dinara po satu“, navodi Kološnjai.
Berba pod neizvesnim nebom
Plodovi se, kako kaže, sortiraju u sedam klasa na kalibratoru, a najcenjeniji su najmanji kornišoni, koji zahtevaju i najviše pažnje. Međutim, ni najbolja tehnologija ne može da nadomesti loše vremenske uslove.
Ako se temperature ne smanje u narednih desetak dana, mnogi proizvođači mogli bi ostati bez prinosa u septembru, čime bi cela sezona bila ekonomski neuspešna.
„Ove godine priroda je pokazala zube. Mi dajemo sve od sebe, ali ponekad ni to nije dovoljno“, zaključuje Vladimir, dok i dalje nadgleda polja pod plamenim suncem.
