Soja, kukuruz i suncokret trpe posledice junske suše, stručnjaci upozoravaju da ni kiša više ne može potpuno da spasi sezonu
Nakon junske žege bez kapi kiše, srpska polja izgledaju iscrpljeno. Kukuruz, suncokret i soja, tri ključne ratarske kulture u Srbiji, bore se za opstanak pod pritiskom dugotrajne suše i ekstremno visokih temperatura. Padavine koje su stigle ovih dana, iako dugo očekivane, dolaze kasno za mnoge useve – naročito za soju, za koju stručnjaci ocenjuju da je šteta već ozbiljno načinjena.
Kiša je pala, ali koliko može da pomogne?
Kako navode stručnjaci sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, učinak kiše u julu zavisi od mnogo faktora – pre svega od hibrida, kvaliteta zemljišta i primene agrotehničkih mera. Dr Goran Bekavac ističe da će se tek za nekoliko nedelja znati koliko su padavine doprinele oporavku kukuruza. On navodi da su kasnije posejani usevi u generativnoj fazi i da su dobili „kišu u pravo vreme“, ali je i naglasio:
„Kukuruz je na mnogim mestima nizak, neujednačen u boji i s uvijenim listovima – što je jasan znak da se žitarica borila sa sušom i tropskim danima.“
Soja u najgorem položaju
Najviše zabrinjava stanje soje, koja prema mišljenju dr Vojina Đukića, takođe sa novosadskog instituta, neće uspeti da se oporavi ni uz povoljne vremenske uslove u nastavku sezone. Posebno loše stoji rana setva, čiji su donji listovi već požuteli i otpali usled ekstremne toplote.
„Soja se sada ne može podići. Niska je, svega 20 do 30 centimetara, umesto očekivanih 50 do 70 u ovom periodu. Kiša možda može pomoći samo parcelama sa kasnom setvom, ali ni tu ne treba očekivati čudo“, ocenjuje Đukić.
Suncokret solidan, ali daleko od idealnog
Iako suncokret prirodno podnosi suvlje uslove, ni ova uljarica nije izašla neokrznuto iz junske suše. Dr Vladimir Miklič ističe da se za suncokret može reći da je u „solidnom stanju“, ali ne i u dobrom.
„Na nekim parcelama je procvetao, negde je već precvetao, a na mestima gde se presejavalo zbog loših uslova u aprilu – cvetanje tek počinje. Međutim, ono što zabrinjava jeste da su biljke niske, a to nije dobar pokazatelj ni za sadašnji ni za budući prinos“, naglašava Miklič.
Statistika pokazuje manji obim setve
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u ovogodišnjoj setvi kukuruz je zasejan na nešto više od 960.000 hektara, što je 2,7% manje nego prošle godine. Površine pod suncokretom obuhvataju oko 242.000 hektara, dok soja zauzima oko 206.000 hektara, što je pad od gotovo 6% u odnosu na prethodnu sezonu.
Ti podaci potvrđuju da su proizvođači već bili oprezni prilikom planiranja setve, s obzirom na sve učestalije klimatske nestabilnosti koje pogađaju region.
Agrotehnika pravi razliku
Uprkos svemu, stručnjaci ističu da se razlika u kvalitetu useva jasno vidi između parcela na kojima je primenjivana potpuna agrotehnika i onih gde su proizvođači štedeli. Tamo gde su ulaganja bila veća – biljke su otpornije i bolje izgledaju.
„Agrotehnika je kičma poljoprivrede. Gde su ratari ulagali, stanje je bolje. Nažalost, na mnogim parcelama takve mere su izostale, a to se sada jasno vidi“, zaključuje Miklič.
Neizvesna jesen pred ratarskom Srbijom
Dok žetva polako počinje, već sada se zna da će prinosi biti niži od očekivanih. Za neke kulture, kao što je soja, šteta je gotovo nepovratna. Za druge, kao što je kukuruz, situacija se tek razvija – ali se čini da je sezona već značajno kompromitovana.
Srpski poljoprivrednici i stručnjaci sada s razlogom gledaju ka nebu, s nadom da će leto doneti više stabilnosti, a manje klimatskih ekstrema, kako bi se barem delimično sanirale posledice juna, koji je zvanično postao jedan od najsušnijih meseci u poslednjih nekoliko godina.
