Sutra je Vidovdan: praznik koji srpsku tradiciju drži u životu

Srbi sutra slave Vidovdan, jedan od najznačajnijih praznika za srpski narod, bogat istorijom i prepun običaja. Ovaj dan nosi duboko ukorenjena značenja i simboliku koja prožima sve aspekte srpske kulture i identiteta.


Vidovdan se pamti zbog kosovskog boja koji se odigrao 28. juna 1389. godine. Ovaj događaj, kao jedan od najvažnijih trenutaka u evropskoj srednjovekovnoj istoriji, prepliće se sa narodnim običajima i verovanjima. Kosovski mit, kao najrazgovetniji znak srpske narodne svesti, utkan je u paganski kult proslave staroslovenskog boga Vida. Srpska pravoslavna crkva prigrlila je ovaj kult, prenoseći njegove običaje kroz vekove.

Vidovdan se smatra i praznikom za oči, jer je Vid smatran vrhovnim božanstvom, “Bogom nad bogovima”. Verovalo se da je Vid svevideće božanstvo, te da ovaj dan otvara oči i omogućava vidovitost.

Samo ime svetitelja, Vid, odredilo je i prirodu rituala. Bilo je veoma važno šta će se toga dana videti. Ono što bi čovek video na Vidovdan, u tome bi kasnije imao uspeha. Takođe, devojke su posebno verovale u proročanstva ovog dana, nadajući se da će videti svog budućeg izabranika.

Foto: Wikipedia.org

U Bosanskoj krajini devojke su brale crveno cveće vid i modru vidu, stavljajući ga pod jastuk pre spavanja uz izgovaranje molitve:

“O moj Vide, viđeni, o moj dragi suđeni, ako misliš jesenas (da me prosiš), dođi večeras, u prvi sanak na sastanak.”

U okolini Vlasenice, devojke su brale vidovu travu i pripremale razne predmete. Nalivale su vodu u lonac bez pogadjanja, uzimale malo hleba i soli, detelinu sa četiri lista i tkanicu, prebacujući je preko lonca. Pre spavanja govorile su molitvu tražeći da vide svog suđenog.

Vidovdan je bio važan i za narodnu medicinu. Uoči praznika ili na sam praznik, brala se trava zvana vidovčica. Stavljali su je u vodu i njome se umivali da bi tokom godine izbegli bolesti očiju. U nekim krajevima, vidovčicu su čuvali i koristili kad bi oči obolele.


Vidovdan je više od istorijskog datuma; on je simbol srpske kulture, tradicije i duhovnosti. Dok se sećamo herojstva iz prošlosti, kroz običaje i verovanja, održavamo vezu sa našim korenima i identitetom.

 

 

Dnevnik

Related articles

PANEL-DISKUSIJE HUMANITARNOG UDRUŽENjA NEMACA „GERHARD“ Paralele i sudbine dvaju naroda

SOMBOR: U pokušaju da osvetli paralele u sudbinama dva naroda, Podunavskih Švaba koji, ploveći Dunavom u takozvanim ulmskim kutijama u Panonsku niziju dolaze s kraja 18. veka i kolonista koji su naselili Vojvodinu nakon Drugog svetskog rata, kao i da skrene pažnju javnosti na ulogu novodoseljenih u očuvanju kulturnog nasleđa, Humanitarno udruženje Nemaca „Gerhard” organizuje […]

Koliko zaista košta LETOVANjE U GRČKOJ

Odlazak na more koliko god značio odmor za vašu dušu, s druge, definitivno predstavlja šok za vaš novčanik. Pitanje troškova oko letovanja pokrenuo je Stanislav koji je upitao ostale članove Fejsbuk grupe “Live from Greece” da mu iskreno odgovore koliko zapravo svako od njih potroši novca na jedno letovanje u Grčkoj. Posebno su ga zanimala ovogodišnja letovanja. […]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *