Vozimo sve starije automobile, a novca za održavanje gotovo da nema – posebno u Srbiji, gde je situacija među najtežima u regionu
Starost vozila raste, ali mnogi i dalje veruju da im je auto „nov“
Rezultati nove analize koju je sprovela MOL Grupa otkrivaju zabrinjavajuće trendove u vezi sa stanjem vozila i finansijskom sposobnošću vozača u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Istraživanje je obuhvatilo više od 1.700 članova MOL Move programa lojalnosti iz Srbije, Mađarske, Češke, Slovačke, Rumunije i Slovenije, a podaci pokazuju da se automobili voze sve duže, dok su mogućnosti za njihovo održavanje sve slabije.
Prosečna starost automobila u većini ovih zemalja premašila je 12 godina, a skoro polovina ispitanika (48%) vozi vozila starija od deset godina. I pored očiglednih godina, veliki broj vozača ne smatra da vozi stara kola – čak 44 odsto njih opisuje svoja vozila kao „ne nova, ali ni stara“.
Zanimljivo je da, uprkos objektivnim pokazateljima, u Mađarskoj više od polovine vozača (54%) i dalje veruje da vozi novo vozilo, iako skoro dve trećine (62%) zapravo vozi automobile starije od decenije.
Srbija na začelju: vožnja do poslednjeg atoma snage
U Srbiji je situacija još složenija. Prema zvaničnoj statistici, prosečna starost automobila na srpskim putevima iznosi više od 17 godina. Podaci dobijeni od ispitanih korisnika MOL Move programa potvrđuju to stanje – njihova vozila su prosečno stara 13,8 godina, iako je stvarna brojka verovatno i viša kada se uzme u obzir celokupni vozni park.
Prosečna starost automobila na srpskim putevima iznosi više od 17 godina
Istraživanje je pokazalo da je Srbija najslabije rangirana kada je reč o mogućnosti vozača da ulože u popravku vozila. Za mnoge je već i manji kvar prevelik udar na kućni budžet. Svaki deseti vozač u regionu ne može da izdvoji sredstva čak ni za osnovne popravke, a u Srbiji je ta brojka još ozbiljnija i zabrinjavajuća.
– Vozači kod nas, pritisnuti niskim primanjima i visokim troškovima života, sve češće voze dok se auto ne zaustavi sam od sebe. Popravke se odlažu, a time se direktno ugrožava bezbednost svih učesnika u saobraćaju – kaže automobilski ekspert Ivan Šuvaković.
Bezbednosni i ekološki rizici
Neodržavana vozila predstavljaju ozbiljan izazov za bezbednost na putevima. Automobili stari više od 15 godina neretko imaju neispravne kočnice, lošu rasvetu ili dotrajale gume, što može imati katastrofalne posledice. Osim toga, emituju i značajno veće količine štetnih gasova, pa predstavljaju i dodatni ekološki teret za sredinu.
U tom kontekstu, sve više se ističe značaj upotrebe premium goriva kao jednog od dostupnih načina da se produži radni vek vozila i očuva motor. U regionu, 64 odsto vozača koristi premium gorivo makar povremeno, dok 30 odsto to čini redovno – četiri ili više puta u deset točenja.
Ne planiraju zamenu ni u dogledno vreme
Još jedan podatak dodatno komplikuje situaciju: gotovo polovina vozača u regionu ne planira zamenu automobila u narednih pet godina, bez obzira na starost vozila. U Srbiji je ta brojka još veća, jer tržište polovnih automobila postaje sve skuplje, a novi modeli su za većinu – nedostižan luksuz.
– Kupovina novog automobila nije realna opcija za prosečnog građanina Srbije. Ljudi rade za minimalac, a krediti su skupi i rizični. Zato se snalaze, voze staro i mole se da ih kola ne iznevere na putu, objašnjava ekonomski analitičar Marko Ristić.
Vozimo na ivici izdržljivosti – i ljudi i automobili
Situacija na putevima Srbije više ne zahteva samo zamenu ulja i filtera, već sistemsku pomoć, od subvencija za zamenu vozila, do edukacije o bezbednosti i odgovornosti u saobraćaju. Dok Evropa razmatra prelazak na električna vozila, u Srbiji se još uvek vodi bitka sa automobilima iz devedesetih.
Ako se ovaj trend nastavi, posledice će se osećati ne samo na putevima, već i u zdravlju stanovništva, stanju vazduha i broju saobraćajnih nezgoda.
