Što se tiče drugih mesta, Demokratska Republika Kongo izgubila je više od pola miliona hektara 2022. godine, prvenstveno zbog krčenja zemljišta za , dok je Gana imala najveći porast uništavanja prašuma u poređenju sa 2021. godine, navodi se u izveštaju.
Bolivija je prošle godine zabeležila rekordno visok nivo gubitka primarnih šuma, sa povećanjem od 32 odsto u odnosu na 2021. Našla se na trećem mestu iza Brazila i Demokratske Republike Kongo po površini gubitka šuma.
Izneverena obećanja
Ovo uništenje se dogodilo uprkos dogovoru više od 100 svetskih lidera da se okonča i preokrene krčenje šuma do kraja decenije, koji je postignut na klimatskoj konferenciji UN-a COP26 u Glazgovu 2021. U to vreme, Boris Džonson, tadašnji premijer Velike Britanije, pozdravio je to kao „značajan sporazum za zaštitu i obnavljanje šuma na Zemlji“.
Ali kako se krčenje šuma intenzivira, stručnjaci su doveli u pitanje validnost obaveza.
Uprkos globalnom povećanju krčenja šuma, bilo je drugačijih slučajeva u drugim delovima sveta. Došlo je do naglog smanjenja gubitka šuma u Indoneziji, a nivoi gubitaka u Maleziji su ostali niski, navodi se u izveštaju.
Promena na temu industrije palmi bila je veliki faktor, navodi se u izveštaju. U Indoneziji je došlo do suzbijanja novih plantaža uljanih palmi, koje su bile glavni pokretač krčenja šuma u zemlji, dok je Malezija takođe pojačala propise o palminom ulju.
Izvor: Energetski portal