– Previše ljudi više ne vidi prednosti moćne evropske ekonomije u svom svakodnevnom životu – izjavila je generalna sekretarka Ester Linč, prema saopštenju koje prenosi Savez samostalnih sindikata Srbije.
Istraživanje je prikupilo podatke o prihodima i životnom standardu Evropske unije za ljude starosti od 18 do 64 godine tokom 2021. i 2022. godine, analizirajući njihovu sposobnost da priušte jednonedeljni godišnji odmor daleko od kuće kao merilo ekonomske opterećenosti.
Tokom tih godina, kada je pandemija kovida 19 još uvek bila prisutna, radnici u EU su se suočavali sa velikim teškoćama u pogledu finansiranja odmora. Neke zemlje su bile u gorem položaju od drugih, pri čemu je Italija imala najveći broj radnika koji nisu mogli da plate odmor (više od šest miliona), dok su Rumunija (36 odsto) i Kipar (25 odsto) imali najveći procenat radnika koji nisu mogli da priušte odmor u poređenju sa njihovom populacijom.
EKS je istakla da su između 2021. i 2022. Irska i Francuska zabeležile najznačajniji porast broja ljudi koji nisu u mogućnosti da priušte odmor.
– Odmor nije luksuz. Odsustvo sa porodicom ključno je za zaštitu fizičkog i mentalnog zdravlja radnika, kao i za pružanje dragocenih iskustava deci – izjavila je Linč.
Situacija u Srbiji
Što se tiče Srbije, dosadašnja praksa pokazuje da veliki broj zaposlenih ne koristi prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od 10 radnih dana, već u zavisnosti od njihovih i potreba posla to bude i kraće od obaveznih 10 dana, najčešće pet, ali i manje. Zaposleni često žele drugačiji raspored odmora, ali zbog postojećeg zakonskog okvira, poslodavci nisu u mogućnosti da im izađu u susret. Ovo je nešto na šta inspekcija rada često ukazuje prilikom nadzora.
Zbog ovih razloga, NALED je u svojoj „Sivoj knjizi 15″ predložio državi da se izmeni stav 2 člana 73 Zakona o radu. Važeća zakonska formulacija ovog stava glasi da „ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.”
Predlog NALED-a je da se u stavu 2 izmeni obaveza da zaposleni koristi prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od dve nedelje neprekidno, već da jedan deo odmora bude u trajanju od dve sedmice, ali ne nužno u kontinuitetu.
