Sve je više reklama u raznim medijima koji građanima nude solarne panele kako bi sami proizvodili struju po sopstvenim kućama, a sve je više i onih koji ulaze u ove investicije.
Leto ide, sunca će biti sve više pa će i struje trebati, pa nije naodmet razmisliti da li kupovati od EPS-a ili imati svoju struju.
Od pre tri godine u Srbiji postoji pojam prozjumera, odnosno omogućeno je da građani/potrošači postanu prozjumeri – i tako budu i kupci i proizvođači struje i viškove prodaju „Elektroprivredi Srbije”. To je, bez sumnje, doprinelo da broj prozjumera neprestano raste pa je prošle godine broj građana koji sami proizvode struju povećan sedam puta. Iz Udruženja obnovljivi izvori energije ističu da podaci pokazuju da se za godinu dana, od aprila prošle godine do sada, ukupna snaga kupaca/proizvođača električne energije povećala približno četiri puta i da se od usvojanja Zakona o korišćenju OIE i uvođenja prozjumera nastavlja pozitivan trend rasta broja kupaca/proizvođača.
Stručnjaci za energetiku ukazuju da se ulaganje u solarne panele, odnosno proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, isplati nakon desetak godina, što je oko polovine veka trajanja solarnih sistema. Vrednost investicije zavisi od snage elektrane i kreće se oko evro po vatu instalisane snage. Za većinu domaćinstava dovoljna je elektrana snage od tri do pet kilovata, što bi ih koštalo od 3.000 do 5.000 evra.
Samo tri solitera u tri grada – Subotici, Pančevu i Nišu prave struju
Visina investicija zavisi od instalisane snage i karakteristika potrošnje. Na cenu utiče mnogo faktora i za privredu se kreće od 0,7 evra po vatu instalisane snage do 1,1 evro, dok je za domaćinstva cena nešto viša. Prosečan rok isplativosti takve investicije za privredu je od šest do osam godina, a kod domaćinstava, kod kojih je isplativost investicije u direktnoj vezi s potrošnjom, između devet i deset godina.
Status prozjumera, zapravo, omogućava da se proizvodi struja za sopstvenu potrošnju, ali i da se proizvedeni viškovi, koji se ne potroše odmah nego skladište u elektroenergetski sistem, povuku kada je potrošnja veća od proizvodnje. U skladu sa Zakonom o korišćenju OIE, kupac/proizvođač defini san je kao krajnji kupac koji je na unutrašnje instalacije priključio sopstveni objekat za proizvodnju električne energije iz OIE, pri čemu se proizvedena struja koristi za sopstvenu potrošnju, a višak isporučuje u zatvoreni distributivni sistem.
Iz Udruženja OIE saopštavaju da je u Registar prozjumera „Elektrodistribucije Srbije” upisano približno 3.000 prozjumera ukupne instalisane snage blizu 48 megavata (MW). Navodi se da najveći broj prozjumera čine domaćinstva – 2.128 i ukupna instalisana snaga proizvodnih objekata je 17,3 megavata. Najmanje prozjumera u Srbiji, odnosno onih koji proizvode električnu energiju za sopstvene potrebe, a viškove energije prenose u elektrodistributivni sistem koji funkcioniše kao virtuelna baterija, ima u kategoriji stambene zajednice jer su to samo tri zgrade u tri grada – Subotici, Pančevu i Nišu, a instalisana snaga tih solarnih elektrana je 69,5 kilovata (kW).
Crkve prave elektriku
Prema podacima Udruženja OIE, najveći prozjumer u kategoriji ostali kupci/proizvođači i ujedno najveći prozjumer u Srbiji je kompanija Toyo Tires iz Inđije s instalisanom snagom od 7,5 MW.
U istoj ovoj kategoriji prozjumera nalazi se i 10 crkava, devet škola, pet vrtića, kao i 220 marketa, restorana i trgovinskih centara sa 7,2 MW instalisane snage, ali i 16 državnih institucija.
Kategorija prozjumera – ostali kupci/proizvođači su na drugom mestu i ima ih 753, od kojih je 705 pravnih lica i 48 fizičkih, ali su oni na prvom mestu po instalisanoj snazi proizvodnje – 30,5 megavata. U saopštenju se naglašava da su u kategoriji ostali kupci/proizvođači struje najbrojniji telekomunikacioni objekti jer ih ima 326, a instalisana snaga iznosi 3,4 megavata, dok najveću instalisanu snagu od 17,8 megavata imaju 119 industrijskih objekata.
