U Srbiji sve više građana odlučuje da postane prozjumer, odnosno kupac i proizvođač električne energije, što potvrđuje i konstantan rast broja prijavljenih u Registar prozjumera Elektrodistribucije Srbije. Ovaj trend pokazuje da sve veći broj ljudi prepoznaje prednosti samostalne proizvodnje električne energije, dok višak energije preusmeravaju u elektrodistributivni sistem, čime ne samo da ostvaruju uštede, već i doprinose stabilnosti mreže.
Rast broja prozjumera – budućnost energetike u Srbiji
Podaci pokazuju da je trenutno u Srbiji registrovano više od 4.300 prozjumera, sa ukupnom instalisanom snagom koja premašuje 84 MW. U poređenju sa aprilom prošle godine, kada je snaga prozjumera bila 48 MW, to predstavlja rast od čak 75 odsto.
“Ovaj rast jasno ukazuje na to da građani sve više prepoznaju značaj obnovljivih izvora energije i žele veću energetsku nezavisnost.” – ističu iz Udruženja OIE Srbija.
Najveći deo prozjumera čine domaćinstva, kojih trenutno ima 3.100, dok je pre samo tri meseca taj broj bio za 300 manji. Ukupna instalisana snaga domaćinstava prozjumera sada iznosi više od 25 MW, što znači da sve više porodica koristi solarne panele za sopstvene energetske potrebe.
Solarna energija u urbanim sredinama
Najmanji broj prozjumera beleži se u stambenim zajednicama, gde se tek četiri zgrade odlučilo na ovaj korak. Do nedavno su Subotica, Pančevo i Niš bile jedini gradovi sa registrovanim stambenim zajednicama u sistemu prozjumera, ali se sada pridružila i Batajnica u Beogradu, sa instalisanom snagom od 79,5 kW.
“Veliki gradovi polako prepoznaju prednosti solarne energije, ali je još uvek potrebno raditi na edukaciji i pojednostavljivanju procedura kako bi više zgrada ušlo u ovaj sistem.” – navode iz Udruženja OIE Srbija.
Industrijski objekti vode u instalisanoj snazi
Pored domaćinstava, značajan broj prozjumera dolazi iz privrednog sektora, koji trenutno broji 1.200 kupaca/proizvođača. Iako ih je brojčano manje od domaćinstava, oni prednjače po ukupnoj instalisanoj snazi, koja iznosi 59,4 MW.
Najveći deo snage odlazi na industrijske objekte – čak 36,3 MW, dok telekomunikacioni objekti zauzimaju 3,9 MW. U ovom segmentu značajnu ulogu imaju i marketi, restorani, tržni centri i druga preduzeća, kojih ima 470 sa ukupnom snagom od 15,9 MW.
Kada je reč o državnim institucijama, trenutno ih je u registru 26, ali sa skromnom instalisanom snagom manjom od 1 MW. U ovoj grupi nalaze se i 18 crkava, 17 škola i 7 vrtića, što pokazuje da se i javne ustanove polako okreću održivim energetskim rešenjima.
Regionalne razlike – gde je najviše prozjumera?
Broj domaćinstava koja proizvode sopstvenu električnu energiju značajno varira u zavisnosti od regiona. Najveći broj prozjumera je u Vojvodini, gde ih ima preko 1.100, što čini čak trećinu svih domaćinstava-prozjumera u Srbiji.
U regionu Šumadije i Zapadne Srbije registrovano je 613 prozjumera, dok Beograd ima upola manje nego Vojvodina – samo 512. Istočna i Južna Srbija broje 867 prozjumera, a pojedine opštine još uvek nemaju nijednog registrovanog proizvođača električne energije.
“U opštinama Crna Trava i Bela Palanka još uvek nema prozjumera, ali se situacija menja – Preševo je nedavno dobilo svog prvog kupca/proizvođača električne energije.” – navode iz nadležnih službi.
Energetska budućnost Srbije – šta dalje?
Sve veći broj građana odlučuje se za instalaciju solarnih panela, jer ova investicija donosi dugoročne uštede i veću energetsku nezavisnost. Stručnjaci ističu da će sa daljim razvojem tehnologije i smanjenjem troškova instalacije, prozjumera biti još više.
“Naš cilj je da olakšamo proces prijave i dodatno motivišemo građane da postanu deo energetske tranzicije. Održivi izvori energije su budućnost, a Srbija ima veliki potencijal u ovom sektoru.” – zaključuju iz Udruženja OIE Srbija.
