Vernici Srpske pravoslavne crkve danas obeležavaju sećanje na svetog sveštenomučenika Lukijana
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas se prisećaju svetog sveštenomučenika Lukijana – hrabrog mučenika čije je ime obeleženo stradanjem i nesalomivom verom. Rođen u bogatoj porodici u Samosatu, Siriji, Lukijan je stekao široko obrazovanje, kako klasično, tako i duhovno, a svoju imovinu podelio je siromašnima, izdržavajući se skromno kroz pisanje i sastavljanje duhovnih dela.
Naš pisac i iguman uzeo ime po ovom svecu
Lukijan Mušicki je svoje monaško ime uzeo po Svetom Lukijanu, ranohrišćanskom svešteniku i mučeniku iz Antiohije. Mušicki, koji je rođen kao Lazar, postao je monah i primio ime Lukijan u znak poštovanja prema ovom svetitelju. Sveti Lukijan Antiohijski bio je poznat po svojoj učenosti i prevodu Svetog pisma, što je verovatno inspirisalo i samog Lukijana Mušickog, budući da je bio veliki zastupnik kulture, prosvete i književnosti u Srbiji.
Kao prezviter u Antiohiji, sveti Lukijan postao je poznat po svom ogromnom doprinosu crkvi, ispravljajući greške u Svetom pismu na osnovu jevrejskog teksta. Međutim, zbog svoje vere, našao se na listi onih koje je car Maksimijan nameravao da pogubi. Na putu ka Nikomidiji, svojim savetima obratio je 40 vojnika u hrišćanstvo, koji su kasnije svi stradali kao mučenici.
Tamnovanje i hrabrost u mukama
Zatvoren i mučen glađu, Lukijan je pokazao neverovatnu snagu i veru. O njemu je zapisao i Sveti Jovan Zlatousti, ističući kako je prezreo glad i pozivajući vernike da preziru raskoš i obuzdaju telesne prohteve, pripremajući dušu za veće podvige i iskušenja.
Na Bogojavljenje, dok je bio u tamnici, primio je pričest i sledećeg dana predao svoj duh Bogu, stradavši 7. januara 311. godine.
Iako se dan svetog Lukijana ne obeležava crvenim slovom, običaj je da se danas posti u znak sećanja na njegovu žrtvu. Njegov primer ostaje kao simbol izdržljivosti i vere u najtežim iskušenjima, podsećajući sve hrišćane na važnost skromnosti i žrtvovanja.
