Brat i sestra, Sveti Evlampije i Evlampija, hrišćanski su mučenici iz Nikomidije, čija priča datira s početka 4. veka. Njihova posvećenost veri i hrabrost u suočavanju s mučenjem i smrću, ostala je duboko urezana u hrišćanskoj tradiciji.
Progoni u doba cara Maksimilijana
U vreme progona hrišćana za vreme cara Maksimilijana, mnogi vernici su napustili svoje domove i pobegli u pećine, brda i pustinje, tražeći spas. Među njima je bio i mladi Evlampije, poreklom iz plemićke porodice iz Nikomidije. U jednom trenutku, sapatnici su ga poslali u grad da nabavi hleb za njih.
Dolaskom u Nikomidiju, Evlampije je na gradskoj kapiji ugledao carski ukaz o gonjenju hrišćana. Nasmejao se čitajući ga, pa je odlučio da ukaz pocepa. Ovaj čin izazvao je trenutnu reakciju – uhapšen je i izveden pred sudiju. Prema drugoj verziji, uhvaćen je dok je donosio hleb hrišćanima skrivenim u pećinama izvan grada.
Sudija je najpre pokušao da ga nagovori na odricanje od vere, oslanjajući se na njegovo plemićko poreklo. Međutim, Evlampije je bio nepokolebljiv. Odbio je da se odrekne svoje vere i sudija ga je osudio na teška mučenja. Pretrpeo je brojna zlostavljanja, batine i rane nanete metalnim oruđem, ali je njegova vera ostala čvrsta. U jednom trenutku, položen je na usijani gvozdeni odar, ali je i to preživeo.
Zatim, prema predanju, Evlampije je pristao da ode u paganski hram, no kada je ušao, prišao je kipu boga Marsa i snagom vere ga srušio i uništio. Ovo je još više razbesnelo sudiju, koji ga je podvrgao novim mučenjima.
Evlampija se pridružuje bratu
Kada je Evlampija, Evlampijeva sestra, čula za njegovo mučenje, odmah je dotrčala u grad i zatražila da podeli njegovu sudbinu. Ova njena hrabrost zapanjila je sudiju, koji je naredio da je obese za kosu i biju. Nakon toga, oboje su bili bačeni u kipuću vodu, a zatim i u usijanu peć, ali su čudom preživeli oba iskušenja jer se voda ohladila, a vatra ugasila.
Na kraju, sudija je, bez nade da će ih prelomiti, naredio njihovo pogubljenje odsecanjem glave. Evlampije, slep od mučenja, sam je položio glavu na panj, dok je Evlampija izdahnula pre nego što joj je odsečena glava.
Nasleđe svetih mučenika
Vekovima kasnije, Sveti Teofan Načertani je u devetom veku napisao Kanon u njihovu čast, verujući u isceliteljske moći njihovih svetih moštiju. Sveti Evlampije i Evlampija slave se 23. oktobra po novom, a 10. oktobra po starom kalendaru, kao primer nepokolebljive vere i bratsko-sestrinske ljubavi.
