Zaboravljeni junaci iz jermenske istorije
Današnji dan, 23. jul, u crkvenom kalendaru posvećen je Svetim mučenicima iz Nikopolja – njih 45 hrabrih ljudi, među kojima su najpoznatiji Leontije, Mavrikije, Aleksandar i Sisinije. Njihova priča je svedočanstvo o veri, upornosti i ljudskom dostojanstvu koje ne posustaje ni pred smrću.
U vreme cara Likinija, koji je vladao istočnim delom Vizantije i bio poznat po progonu hrišćana, Leontije i njegovi saborci javno su priznali veru u Hrista. Pred rimskim namesnikom Lisiom, uzviknuli su:
„Mi smo hrišćani i nećemo se odreći Hrista!“
Ispitani, mučeni, ali postojani
Kada im je Lisi, iznenađen njihovom hrabrošću, postavio pitanje:
„Gde je vaš Hristos? Nije li razapet i umro?“,
Leontije je odgovorio:
„Znaj da je umro, ali i da je vaskrsao iz mrtvih i uzneo se na nebo!“
To je bio početak njihove muke: zatvoreni su bez hrane i vode, ali nisu bili zaboravljeni. Prema crkvenom predanju, anđeo Gospodnji se ukazao u tamnici, a hrišćanka Vlasijana im je donosila vodu i ohrabrenje.
Vera koja se prenosi na druge
Najdirljiviji deo njihove priče jeste što su i tamničari poverovali u Hrista. Njihovo svedočenje nije ostalo bez ploda – broj vernika se povećao, i zajedno su stradali kao braća u veri.
Na suđenju su svi osuđeni na strašnu smrt – odsečeni su im udovi, a zatim su bačeni u vatru. Ipak, za crkvu su oni besmrtni mučenici, a za narod – simboli hrabrosti i pravde.
Narodna verovanja za ovaj dan
U srpskom narodu, ovaj dan se smatra posebno osetljivim. Veruje se da:
„Što danas započneš u gnevu, završićeš u nesreći.“
Zbog toga se ne započinju veliki poslovi, niti se ulazi u rasprave. Domaćice u nekim krajevima ne pale rernu niti peku hleb – da „vatra ne plane kao nekad na mučenike“.
Postoji i verovanje da molitva Svetim mučenicima pomaže onima koji trpe nepravdu, bore se sa teškoćama ili se nalaze pred velikim životnim izborima.
Duhovna pouka u modernom vremenu
Danas, kada se u Srbiji mnogi osećaju izgubljeno u vremenu brzine, pritiska i nesigurnosti, priča o Nikopoljskim mučenicima deluje kao tiha ali snažna opomena. Vera nije ideologija. Ona je, kao što su ovi ljudi pokazali – čin svakodnevne hrabrosti.
U poređenju sa savremenim izazovima u Srbiji – od finansijskih teškoća do moralnih dilema – ovakvi dani podsećaju na to da ljudska snaga dolazi iznutra, a ne spolja. I da čak i kad je sve izgubljeno, dostojanstvo ostaje poslednja svetlost.
U čast ovih svetitelja, vernici u Srbiji danas se povlače u tišinu, izbegavaju konflikte i traže snagu da istraju u veri, ali i u poštenju.
