TANASKOVIĆ: CENU MALINE DEFINIŠE TRŽIŠTE, SVE DRUGO BI BILO IZNUĐENO I ISHITRENO

U supermarketima kilogram maline ovih dana košta od 500-600 do čak 1.000 dinara. Hladnjačari su proizvođačima ponudili po 200 dinara, najveći hladnjačar 240 dinara za kilogram. Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković kaže za RTS da otkupnu cenu maline definiše tržište i da bi sve drugo bilo „iznuđeno i ishitreno“. Navela je da se šteta od junskih poplava još procenjuje, kao i da je 60 jedinica lokalne samouprave pretrpelo ogromnu štetu. Poručuje i da će država pomoći kao i do sada.

Ministarka Tanasković ističe da je mnogo toga urađeno i pre početka berbe maline.

„Prvi put se malinom ne bavimo u ovom delu sezone, a ono što je država u međuvremenu, do ovog jula, i do berbe malina, donela jeste tržišni uslov da bi proizvođači iz ovog roda mogli da izvuku maksimum“, rekla je Tanaskovićeva.

Podsetila je da je u novembru poslat zahtev Narodnoj banci, koja je odobrila moratorijum kredita za prethodnu godinu za neisplaćenu malinu, kako bi hladnjačari, umesto da vraćaju kredite, mogli da plate proizvođačima ono što su ostali dužni.

„Nakon toga smo pre mesec dana na sednici Vlade odobrili još dve milijarde dinara da oni mali i srednji hladnjačari koji nisu isplatili malinu iz prethodnog roda mogu da uzmu kredit i u zalog da daju malinu, čiju smo vrednost procenili na 300 dinara, i da isplate primarne proizvođače direktno iz tog kredita banke“, objasnila je ona.

Ukazuje da su sve to bili „uslovi da bismo mogli da uđemo u novi rod što rasterećenije“.

„Otkupnu cenu maline definiše tržište“

Na pitanje može li da se promeni otkupna cena maline, Tanaskovićeva navodi da otkupnu cenu maline definiše tržište.

„Mi od nedelje imamo najvećeg otkupljivača na 240 dinara. To je odličan impuls. Pitanje je šta je sa ostalima, kako je moguće da najvećeg ne prate? Danas je utorak, videćemo. Juče se posle podne pojavila još jedna ponuda, odnosno dve ponude do sinoć, hladnjačara koji su podigli cenu. To ide, to kreće, to je prosto tržište i to baš tako treba da izgleda. Sve drugo ne bi bilo realno“, objašnjava ministarka.

Poručuje da bi sve drugo bilo „iznuđeno i ishitreno“.

„Znači, oni gledaju, prate tržište, pregovaraju paralelno sa svojim kupcima. Ne treba da zaboravimo da je ova godina vrlo specifična godina na evropskom tržištu, da imamo potpuni poremećaj cena, da se poljska, ukrajinska malina kreće od 0,9 evrocenti do 1,2, 1,3 i da prosto oni gledaju gde su tu, odnosno treba tu malinu i prodati“, dodaje.

Na pitanje kolika je mogućnost države da utiče na hladnjačare, Tanaskovićeva kaže da „država pravi ambijent time što kontroliše kvalitet, time što uređuje sistem, time što je prethodne repove očistila, time što prati šta ulazi u zemlju, pod kakvim kvalitetom, na koji način“.

„To je ambijent koji država pravi. Država ne može da odredi cenu, cenu određuje tržište. Ne možete vi reći jednom privatniku moraš da platiš toliko, a prodaćeš za toliko. Prosto on traži svog kupca i on ugovara. Ono što je bitno, bitno je i ukoliko je ova godina loša, niska je cena u Evropi, ne može da se plati, treba ceo lanac da podnese to loše na jednake delove. Ne možemo da dozvolimo da se to svali na primarnog proizvođača i to je ono što je jako bitno“, poručuje Tanaskovićeva.

Mlekarima se situacija popravlja, prelevmani dali rezultate

Govoreći o tome kakva je godina i za mlekare i stočare, Tanaskovićeva kaže da se mlekarima situacija popravlja iz dana u dan, kao i da su prelevmani doneli svoj rezultat.

„Ono što je bitno to je da nema otkazivanja mleka, da je potražnja za mlekom počela, što će reći da su zalihe već potrošene. Neki ih i dalje imaju, ali one padaju, već su ispod polovine onoga što je bilo u trenutku kad smo prelevmane uveli. Tako da mi definitivno na tržištu osećamo što se mleka tiče stabilnost i zaustavljanje problematike“, kaže.

„Šteta od poplava se još procenjuje, država će pomoći“

U junskim poplavama stradalo je dosta oranica, plastenika, voćnjaka. Ministarka napominje da se šteta još procenjuje, kao i da je 60 jedinica lokalne samouprave pretrpelo ogromnu štetu.

„Najviše su pogođeni poljoprivredni usevi. Ja sam većinu od tih najugroženijih i posetila, razgovarala s tim ljudima. Ono što je bitno, država će pomoći kao i svaki put do sada. Način na koji ćemo pomoći, da li će to biti u novcu ili će biti u robi koju su izgubili. Ja sam boravila u Rimu i razgovarala sa starim i novim direktorom FAO, iznela situaciju što se tiče poplava i zatražila pomoć ukoliko je moguće, jer to je organizacija koja se upravo time bavi. Dobila sam potvrdu, tako da ću ja vrlo brzo ovih dana videti da dobijemo neki grant koji možemo da iskoristimo za poplavljena područja i nastalu štetu poljoprivrednicima da nadoknadimo“, najavila je Tanaskovićeva.

Govoreći o pšenici, Tanaskovićeva kaže da nemamo nikakavih problema, kao i da imamo i viška.

„Imamo i prelaznih zaliha i pre ove žetve koja je krenula između milion i po i milion i sedamsto hiljada tona. Oni što se očekuje kreće se od 3,2 miliona tona do 3,7 miliona tona. Čekamo da vidimo šta ćemo tačno dobiti kao bilans nakon žetve. Činjenica je da su ove kiše uništile deo roda, da su se pojavile bolesti. Sve su to činjenice, tako da dajte da sačekamo. Nemamo nikakav problem što se nestašica tiče, ali da vidimo gde smo sa cenom i šta je to što ćemo sa pšenicom dalje uraditi“, zaključila je ministarka.

Izvor: RTS

Related articles

MEĐUNARODNI DAN SVESTI O GUBITKU I RASIPANJU HRANE

UN Ciljevi održivog razvoja prepoznaju problem hrane kao važnu temu na kojoj je potrebno da se radi kako bi svet postao održivo mesto za život. Drugi cilj – Svet bez gladi, koji se zalaže za okončanje gladi, osiguranje zaliha hrane, unapređenje kvaliteta ishrane i provomisanje održive poljoprivrede i Dvanaesti Cilj – Odgovorna potrošnja i proizvodnja, […]

KROVNE SOLARNE INSTALACIJE NAJZASTUPLJENIJE U EU

Razvoj solarne energije u Evropskoj uniji tokom 2023. godine, pokazao je dobre rezultate. Od početka razvoja najzastupljenije je bila krovna instalacija, što je dodatno unapređeno nastupanjem energetske krize, bilo da je reč o stambenim, komercijalnim ili industrijskim objektima. U odnosu na godinu ranije ove instalacije porasle su za 54 odsto, s tim da je komercijalni i […]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *