Nakon smrti člana porodice, jedno od prvih pitanja koje se postavlja jeste da li je ostavio testament i gde se on nalazi. Upravo od pronalaska tog dokumenta može zavisiti način raspodele imovine, zbog čega njegovo postojanje često postaje ključno u ostavinskom postupku.
Pravna praksa pokazuje da brojni sporovi među naslednicima nastaju upravo zato što se testament ne pronađe na vreme ili se za njegovo postojanje sazna tek kada je postupak nasleđivanja već pokrenut. U pojedinim slučajevima dokument bude otkriven i nakon pravosnažnog okončanja ostavinske rasprave.
Za razliku od usmenih dogovora ili porodičnih obećanja, testament proizvodi pravno dejstvo samo ako bude dostavljen nadležnom organu i zvanično proglašen u ostavinskom postupku. Zato je važno znati gde se najčešće čuva i ko ima obavezu da ga preda. Pravovremeno pronalaženje testamenta može sprečiti dugotrajne sudske sporove i omogućiti da poslednja volja ostavioca bude sprovedena u skladu sa zakonom.
Zakon propisuje obavezu predaje dokumenta
Prema važećim propisima, svako ko poseduje testament ili ga pronađe nakon smrti ostavioca dužan je da ga bez odlaganja preda nadležnom sudu ili javnom beležniku. Ova obaveza postoji bez obzira na to da li je dokument bio poveren na čuvanje ili je slučajno pronađen među ličnim stvarima preminulog.
Namerno prikrivanje, zadržavanje ili uništavanje testamenta može imati ozbiljne pravne posledice, naročito ako se time nanese šteta drugim naslednicima ili se spreči ostvarivanje njihove zakonske ili testamentarne nasledne pozicije. Da bi testament imao punu pravnu snagu, potrebno je da bude pronađen, dostavljen nadležnom organu i zvanično proglašen tokom ostavinskog postupka. Danas taj postupak u najvećem broju slučajeva vodi javni beležnik kao poverenik suda.
Upravo zbog toga stručnjaci savetuju da se svaki pronađeni testament odmah prijavi, bez pokušaja da ga članovi porodice sami tumače ili odlučuju da li će ga dostaviti nadležnim organima.
Četiri mesta na kojima se testament najčešće čuva
Najsigurnije mesto za čuvanje testamenta jeste kod javnog beležnika. Kada je dokument sastavljen ili predat na čuvanje beležniku, njegovo postojanje evidentira se u Centralnom registru testamenata, koji vodi Javnobeležnička komora Srbije. Na taj način rizik od gubitka ili prikrivanja dokumenta svodi se na minimum. Stariji testamenti često se nalaze u sudskoj evidenciji, jer su pre uvođenja javnih beležnika upravo sudovi bili nadležni za njihovo čuvanje. Sud po službenoj dužnosti uzima u obzir takve testamente kada dobije obaveštenje o smrti ostavioca.
Veliki broj ljudi i dalje čuva svojeručni testament u svom domu, najčešće među ličnim dokumentima, u fiokama ili sefovima. Iako je takav testament zakonski validan ako ispunjava propisane uslove, postoji veći rizik da bude izgubljen, oštećen ili sakriven. Pojedini ostavioci odlučuju da dokument povere advokatu, bliskom prijatelju ili članu porodice. U tom slučaju lice koje čuva testament ima zakonsku obavezu da ga nakon smrti ostavioca preda nadležnom organu.
Šta učiniti ako sumnjate da testament postoji
Na početku ostavinskog postupka javni beležnik proverava da li je pokojnik evidentiran u Centralnom registru testamenata. Tokom rasprave naslednici se izjašnjavaju da li imaju saznanja o postojanju testamenta, a po potrebi mogu biti saslušana i druga lica koja raspolažu relevantnim informacijama.
Ako se testament pronađe dok ostavinski postupak još traje, on će biti uključen u postupak i uzet u obzir prilikom donošenja odluke o nasleđivanju. Situacija je složenija kada se dokument otkrije tek nakon pravosnažnog završetka postupka, jer tada može predstavljati osnov za njegovo ponovno pokretanje. Među građanima i dalje postoje brojne zablude o testamentima. Jedna od najčešćih jeste da svojeručni testament nije važeći ako nije overen, iako zakon ne propisuje takav uslov ukoliko je sačinjen u skladu sa zakonskim pravilima.
Ukoliko postoji osnovana sumnja da testament postoji, ali ga neko namerno skriva ili odbija da preda nadležnim organima, stručnjaci preporučuju da naslednici što pre potraže pravni savet. Pravovremena reakcija može biti ključna za zaštitu naslednih prava i sprečavanje dugotrajnih porodičnih sporova.
