Beograd – Srčana slabost, često nazvana „tiha epidemija“ savremenog doba, u Srbiji pogađa između 165.000 i 200.000 ljudi, a mnogi od njih prve simptome ne prepoznaju na vreme. Bolest se manifestuje kroz umor, nedostatak daha i smanjenu izdržljivost, što su nespecifični znaci koji često dovode do kasne dijagnoze.
Forum pacijenata Srbije ističe da je pravovremeno prepoznavanje i pravilna terapija ključna za kontrolu bolesti i održavanje kvalitetnog i aktivnog života. Srčana slabost nastaje kada srce ne može da pumpa dovoljnu količinu krvi, što dovodi do nagomilavanja tečnosti u plućima i drugim delovima tela, remeteći normalnu funkciju organa. Bolest može da se pojavi u bilo kojem životnom dobu, ali se učestalost povećava sa godinama.
Priče pacijenata podsećaju na ozbiljnost bolesti
Posebno emotivan trenutak na radionici „Kada srce zataji“, koju je organizovao Forum pacijenata Srbije, bio je testimonijal Vladimira Volenika, koji je sa samo 39 godina preživeo infarkt i retku komplikaciju poznatu kao „pucanje srca“. Njegovo iskustvo ističe koliko je važno prepoznati simptome i reagovati na vreme.
Kardiolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, Danijela Trifunović Zamaklar, naglasila je da srčana slabost ima ozbiljnu prognozu jer svaki drugi pacijent ne preživi duže od pet godina nakon dijagnoze. „Iako se u javnosti više govori o malignim bolestima, srčana slabost nosi ogroman zdravstveni teret. U Srbiji se svake godine dijagnostikuje preko 21.000 novih slučajeva“, rekla je Trifunović Zamaklar.
Mehanizmi i tipovi srčane slabosti
Trifunović Zamaklar objašnjava da srčana slabost može nastati na dva osnovna načina. Prvi podrazumeva oštećenje srčanog mišića usled koronarne bolesti, hipertenzije, dijabetesa ili genetskih poremećaja, što dovodi do smanjene kontraktilnosti srca i smanjenog izbacivanja krvi. Drugi mehanizam podrazumeva da srce ostaje očuvano, ali postaje kruto i manje elastično, što otežava punjenje krvlju i stvara srčanu slabost sa očuvanom ejekcionom frakcijom.
Stručnjaci upozoravaju da se starosna granica obolelih spušta, a savremeni način života i stres doprinose ranijem pojavljivanju bolesti. Čak i kada se infarkt uspešno leči, oštećenje mišića može dovesti do hronične srčane slabosti.
Rano otkrivanje i moderni terapijski pristupi
Kardiolog Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, Anastasija Stojšić Milosavljević, ističe da je rana dijagnoza ključ uspeha lečenja. Terapija obuhvata kombinaciju lekova – ACE inhibitore, ARB, ARNI, beta-blokatore, MRA i SGLT2 inhibitore, koji smanjuju mortalitet i hospitalizacije. „SGLT2 inhibitori ne utiču samo na glukozu u krvi, već poboljšavaju funkciju bubrega i smanjuju zapaljenje i oksidativni stres, što značajno poboljšava prognozu pacijenata“, objašnjava Stojšić Milosavljević.
Oni su postali deo savremenih evropskih smernica, a lekari u Srbiji ističu da ih propisuju u skladu sa individualnim potrebama pacijenata. Edukacija pacijenata i razumevanje značaja svake terapije ključni su za dugoročnu kontrolu bolesti.
Iskustvo preživelih inspiriše
Priča Miroslava Velickog iz Bečeja ilustruje koliko pravovremena pomoć može promeniti život. Nakon teškog infarkta, zahvaljujući brzoj intervenciji hitne pomoći i tima u Kamenici, preživeo je i danas, deset godina kasnije, prati terapiju i redovno ide na kontrole. „Svaka sekunda je bila važna. Danas se osećam kao drugi čovek zahvaljujući lekarima i svom trudu da se pridržavam saveta“, rekao je Velicki.
Srčana slabost je ozbiljan zdravstveni izazov, ali pravovremena dijagnoza, savremena terapija i posvećenost pacijenata omogućavaju da ljudi nastave aktivan i kvalitetan život, uprkos bolesti.
