Ekstremne vrućine povećavaju rizik od dehidratacije, iscrpljenosti i poremećaja rada srca, posebno kod starijih osoba, dece, hroničnih bolesnika i ljudi koji rade na otvorenom. Osnovna preporuka je redovan unos vode, boravak u rashlađenom prostoru i izbegavanje fizičkog napora u najtoplijem delu dana. Alkohol i zaslađena pića mogu dodatno otežati održavanje dobre hidratacije.
Tvrdnja da hladna pića „greju organizam” nije opšta zdravstvena preporuka. Hladna voda i bezalkoholna pića mogu biti deo unosa tečnosti, pod uslovom da osobi prijaju i da nisu prepuna šećera. Važnije od temperature napitka jeste da se tečnost pije redovno, pre nego što se jave jaka žeđ, vrtoglavica ili slabost.
Ni slana voda nije rešenje za svakoga. Kod većine ljudi koji se ne znoje intenzivno satima, obična voda i hrana sa dovoljno voća i povrća uglavnom su dovoljni. Napici sa elektrolitima mogu imati smisla nakon dugog fizičkog rada, treninga ili obilnog znojenja, ali osobe sa hipertenzijom, bolestima srca ili bubrega ne bi trebalo samostalno da povećavaju unos soli.
Tokom toplotnog talasa korisno je rasporediti unos tečnosti kroz ceo dan. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje redovno pijenje vode i navodi okvirno najmanje dve do tri litre dnevno, uz prilagođavanje aktivnosti, zdravstvenom stanju i gubitku tečnosti znojenjem.
Alkohol, previše kofeina i teška hrana povećavaju opterećenje
Alkohol tokom velikih vrućina može doprineti dehidrataciji i narušiti procenu sopstvenog stanja. Zato zdravstvene institucije preporučuju da se alkohol izbegava, naročito kada su temperature visoke i noću ne dolazi do značajnijeg zahlađenja. Slično važi i za napitke sa mnogo šećera, koji nisu dobra zamena za vodu.
Kafa ne mora automatski da bude zabranjena, ali previše kofeina može biti nepovoljno za osobe koje već imaju ubrzan puls, loše spavaju ili unose premalo vode. Razumnije je ograničiti količinu i uz kafu popiti vodu. Ljudi koji koriste terapiju za pritisak, srce ili izbacivanje tečnosti ne bi trebalo sami da menjaju doze lekova zbog vrućine.
Ishrana tokom visokih temperatura može biti lakša i raspoređena u manje obroke. Krastavac, paradajz, zelena salata, paprika, voće, jogurt, riba i jaja mogu pomoći da se unesu tečnost i hranljive materije bez osećaja težine nakon jela. Posebno je važno da se lako kvarljiva hrana ne ostavlja dugo van frižidera.
Voće poput bobičastog voća, lubenice, dinje i breskvi može doprineti unosu tečnosti, ali ne zamenjuje vodu. Uz obroke je korisno dodati povrće, dok prženu, veoma masnu i jako začinjenu hranu treba ograničiti ako pojačava nelagodnost. Cilj nije stroga dijeta, već manji metabolički teret za organizam koji već pokušava da održi normalnu temperaturu.
Srčani bolesnici i stariji zahtevaju dodatni oprez
Visoke temperature šire krvne sudove, pojačavaju znojenje i mogu dovesti do pada pritiska, oticanja, slabosti i vrtoglavice. Kod osoba sa srčanim, bubrežnim ili respiratornim bolestima takve promene mogu biti ozbiljnije. Rizik je veći i kod ljudi koji uzimaju više lekova, naročito terapiju koja utiče na krvni pritisak ili izlučivanje tečnosti.
Zbog toga terapiju ne treba korigovati na svoju ruku. Lekar ili farmaceut može proceniti da li je tokom toplotnog talasa potrebna promena režima, ali samostalno preskakanje diuretika, lekova za pritisak ili drugih propisanih terapija može izazvati dodatne komplikacije. Posebnu pažnju treba obratiti na starije članove porodice koji žive sami i možda ne osećaju žeđ dovoljno rano.
Znaci upozorenja uključuju jaku slabost, glavobolju, mučninu, obilno znojenje, grčeve, ubrzan puls, vrtoglavicu i otežano disanje. U tom slučaju treba odmah prekinuti aktivnost, otići u hlad ili klimatizovan prostor i postepeno nadoknaditi tečnost. Ako se stanje ne popravlja, potreban je kontakt sa zdravstvenom službom.
Konfuzija, gubitak svesti, grčevi, izrazito vruća koža i prestanak znojenja mogu ukazivati na toplotni udar, koji je hitno stanje. Osobu treba odmah skloniti u hladniji prostor, započeti hlađenje mokrim peškirima ili hladnom vodom i pozvati hitnu pomoć. Brza reakcija je ključna, jer toplotni udar može izazvati teško oštećenje organa i smrt.
Zaštita od vrućine počinje pre izlaska iz kuće
Najsigurniji način da se smanji rizik jeste izbegavanje boravka napolju kada je sunce najjače, najčešće između kasnog jutra i ranog večernjeg perioda. Lagana, svetla odeća, šešir, boravak u hladu i redovne pauze pomažu telu da lakše reguliše temperaturu. U zatvorenom prostoru treba spustiti roletne ili zavese, provetravati noću i, kada je moguće, boraviti nekoliko sati u klimatizovanom prostoru.
Ventilator može pomoći kada temperatura u prostoriji nije previsoka, ali pri veoma velikoj vrućini nije zamena za hlađenje. Hladan tuš, vlažna odeća ili mokri peškiri na koži mogu brzo smanjiti osećaj pregrejanosti. Decu, starije, osobe sa invaliditetom i kućne ljubimce nikada ne treba ostavljati u parkiranom automobilu, ni na kratko.
Toplotni talasi više nisu retka pojava i zahtevaju praktičnu pripremu, a ne oslanjanje na improvizovana pravila. Voda, odmor, hlad i praćenje simptoma ostaju najvažnije mere. Kod ljudi sa hroničnim bolestima, svaka neuobičajena slabost, bol u grudima, kratak dah ili nesvestica zahtevaju ozbiljan pristup i pravovremeni medicinski savet.
