Uprkos sve većem udelu obnovljivih izvora, Evropska unija ostaje energetski zavisna i suočena sa izazovima zelene tranzicije
Transport prednjači u potrošnji energije
Prema najnovijim podacima Eurostata, sektor transporta ostaje najveći potrošač energije u Evropskoj uniji, odgovoran za čak 32 odsto ukupne potrošnje. Ovaj podatak jasno ukazuje da, i pored pokušaja smanjenja emisija i prelaska na održive sisteme, upravo saobraćaj ostaje glavna prepreka na putu energetske efikasnosti.
Kako navodi Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS), domaćinstva dolaze odmah nakon transporta sa 26,3 odsto, dok industrijski sektor troši 24,6 procenata raspoložive energije. Ostale oblasti, uključujući usluge i poljoprivredu, beleže znatno manji udeo – ukupno 9,1 odsto, dok se ostatak koristi u neenergetske svrhe, kao što su sirovine i maziva.
Obnovljivi izvori jačaju, ali dominacija fosilnih goriva traje
Uprkos činjenici da je 2023. godine bruto dostupna energija u EU pala za 4,1 procenat, što odgovara količini od gotovo 380 miliona barela nafte, fosilna goriva i dalje čine čak 67 odsto ukupne potrošnje. Ipak, primećuje se konstantan rast obnovljivih izvora energije, koji sada čine 19,5 odsto ukupne potrošnje, što je skok od 31 procenat u odnosu na 2013. godinu.
– Evropa je na prekretnici. Udeo obnovljivih izvora neprestano raste, ali još uvek nismo dostigli tačku preokreta u kojoj bi zeleni izvori preuzeli primat nad fosilnim, smatraju stručnjaci za energetsku politiku iz Brisela.
Zanimljivo je da obnovljivi izvori danas pokrivaju skoro isti procenat kao i prirodni gas, koji trenutno iznosi oko 20,5 odsto potrošnje, pokazujući da je energetska tranzicija ipak u zamahu.
Nordijske zemlje predvode, centralna Evropa kaska
Kada se posmatraju regionalne razlike unutar Evropske unije, najveći iskorak u korišćenju obnovljivih izvora beleže Švedska, Finska i Danska, gde oni čine između 40 i 50 procenata energetskog miksa. Nasuprot tome, Poljska i Češka i dalje u velikoj meri zavise od ugalja i čvrstih goriva, koja zadovoljavaju približno trećinu njihovih potreba.
– Bez ozbiljne strategije zamene uglja, ove zemlje rizikuju da postanu kočnica evropske energetske transformacije, upozoravaju analitičari.
Energetska zavisnost ostaje visok izazov
Evropska unija proizvodi samo oko 40 odsto energije koju troši, dok se ostatak mora uvoziti, uglavnom putem tankera i gasovoda. Gotovo 95 odsto nafte i 90 odsto prirodnog gasa dolazi spolja, što je dovelo do toga da je ukupna energetska zavisnost EU i dalje na visokom nivou od 58,4 odsto, nešto niže nego rekordne 2022. godine, ali znatno više od proseka iz ranijih decenija.
Pad domaće proizvodnje za gotovo 20 procenata od 2013. godine dodatno komplikuje situaciju, ostavljajući EU ranjivom na geopolitičke potrese i tržišne oscilacije.
Šta budućnost donosi?
Uprkos izazovima, rastući udeo obnovljivih izvora i pad ukupne potrošnje energije sugerišu da EU ipak pravi korake u pravom smeru. Ključne odluke o razvoju infrastrukture za održivi transport, diverzifikaciji izvora i smanjenju energetske zavisnosti moraće da budu donete što pre, kako bi se obezbedila stabilna i zelena energetska budućnost.
Kako zaključuju iz AERS-a, „bez redefinisanja transportne politike i ubrzanog prelaska na električnu i vodoničnu mobilnost, energetski ciljevi ostaju samo projekcija, a ne stvarnost.“
