Dan kada se duša odmara, a voda donosi isceljenje
Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju jedan od najdirljivijih i najlepših dana posle Vaskrsa – Trapavi petak, poznat i kao Svetli, Istočni ili Blagi petak. Ovaj praznik posvećen je Presvetoj Bogorodici i čudesnom izvoru koji je vekovima bio simbol isceljenja i nade.
Za razliku od svih ostalih petaka u godini, na Trapavi petak se ne posti, što ga čini jedinstvenim u crkvenom kalendaru. Sam naziv „Trapavi“ nastao je iz narodnog izraza koji označava da se toga dana ne trpi, tj. ne muči telo postom, jer dolazi posle najstrožeg posta – onog vaskršnjeg. Ovaj praznik donosi odmor za telo i radost za dušu.
Obredno umivanje na izvorima
U srpskoj tradiciji, naročito u Bosni, ovaj dan poznat je i kao Istočni petak, što dolazi od reči „istočnik“ – izvor. Prema narodnom verovanju, rana zora bila je rezervisana za posetu najbližim izvorima, kladencima i vodicama. Tamo su se ljudi obredno umivali, verujući da tog dana voda nosi sveti blagoslov i lekovitu moć.
U opisu iz starog sarajevskog lista Karaić iz 1903. godine beleži se da su vernici odlazili na Bembašu, do izvora Pjenkovac, verujući da tada i sama Bogorodica umiva rane Hristove. Nakon umivanja, odlazilo se na Borak, podno planine Trebević, gde su se ljudi okupljali, veselili, ručavali u prirodi i slavili dan zdravlja.
Živonosni izvor i čudesna isceljenja
Trapavi petak posvećen je Presvetoj Bogorodici i Živonosnom istočniku – izvoru pored Carigrada, za koji se vezuju brojna čudesa. Prema predanju, budući car Lav Veliki, dok je još bio običan vojnik, u šumi je sreo slepog čoveka. Po božanskom nadahnuću, pronašao je izvor, umio slepca – i ovaj je progledao.
Na tom mestu podignut je hram, a voda iz izvora proglašena je čudotvornom. Zapisano je da je pomagala kod groznica, tumora, bolesti pluća, duševnih tegoba, pa čak i neplodnosti. Kasnije je i car Justinijan, zahvalan na sopstvenom isceljenju, obnovio ovaj sveti hram.
Blagi petak je dan za veru, mir i zahvalnost
Naziv Blagi petak upućuje na blagost i radost – jer tada nema posta, nema strogosti, samo svetlost i vera. Ovaj petak pripada Svetloj nedelji i prožet je vaskršnjim duhom. Nekada su čak i mehandžije slavile ovaj dan kao svoju slavu, smatrajući da je gostoljublje povezano sa blagoslovom izvora.
Danas mnogi i dalje odlaze na izvore – da piju vodu, noberu cveće, izgovore tihe molitve i vrate se kući sa olakšanom dušom. To nije dan za velike želje, već za tihe molitve. Za ono što ne košta ništa, a ima neprocenjivu vrednost: zdravlje, mir, svetlost i voda.
Kako je zapisano u narodnom predanju:
„Na Trapavi petak Bogorodica ne traži post – traži srce.“
