U subotu, tokom mitinga bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa u kalifornijskom gradu Koačela, policija je uspela da osujeti treći pokušaj atentata na republikanskog lidera, prenosi britanski Telegraf. Pitanje koje se postavlja jeste da li je uhapšeni Vem Miler stvarno planirao atentat ili je reč o nesrećnom slučaju.
Naime, kod Miler (49), pronađeni su puni arsenal oružja – od napunjene sačmare, pištolja, do velike količine municije. Pored toga, imao je i lažnu VIP propusnicu. Prema izveštajima, izrazio je nameru da „ubije predsednika“, što je izazvalo hitnu reakciju nadležnih. Policija ga je zaustavila na kontrolnom punktu u crnom terencu, a prilikom pretresa otkrila sav njegov opasni arsenal. Miler je odmah priveden i zadržan u pritvoru, a kaucija je postavljena na 5.000 dolara.
Incident, kako tvrde iz policije, nije uticao na bezbednost Trampa niti prisutnih na mitingu. Miler će se pred sudom pojaviti 2. januara naredne godine, izveštava Aj-Bi-Si. Ovaj slučaj, međutim, otvara pitanja o adekvatnosti bezbednosnih mera na događajima koje organizuje bivši predsednik.
NEOČEKIVANI NAPADAČI
Ovo nije prvi pokušaj atentata na Donalda Trampa tokom ovog leta. Na ranijem događaju, jedan od napadača je otkriven u žbunju u blizini mesta gde se održavao miting, dok je treći, poput Milera, bio naoružan i spreman da „potegne“. Zabrinjavajuće je što se svi ovi napadi do sada povezuju sa pojedincima koji deluju samostalno, bez jasne logističke podrške.
Iako zvaničnih dokaza o umešanosti stranih službi nema, Donald Tramp je već ranije ukazao na Iran kao mogućeg organizatora napada, ističući da postoji opasnost da džihadisti ponove napade slične onima iz 11. septembra. U januaru 2020. godine, kada je Tramp bio predsednik, izdao je naredbu za napad dronom u kojem je ubijen najmoćniji iranski general, Kasem Sulejmani. Od tada, Iran otvoreno preti ubistvom Trampa i njegovih saradnika.
IRANSKE PRETNJE
Prema podacima američkih obaveštajnih službi, pretnje iz Teherana po život bivšeg predsednika Donalda Trampa značajno su porasle u poslednjih nekoliko meseci. Iran je jasno stavio do znanja da se neće povući dok ne osveti smrt generala Sulejmanija. Na listi za likvidaciju, pored Trampa, navodno se nalazi i desetak njegovih saradnika, uključujući visoke američke generale.
Američke vlasti ulažu ogromne resurse kako bi zaštitile one kojima su upućene pretnje. Zaštita nekih od ovih zvaničnika već košta federalnu vladu više od 150 miliona dolara godišnje. Uprkos tome, mnogi analitičari upozoravaju da bi Iran mogao sprovesti sofisticirane napade na teritoriji SAD-a, jer, prema njihovim tvrdnjama, Teheran prati kretanje i navike potencijalnih meta.
Portparolka Pentagona, Su Gou, izjavila je da ministarstvo odbrane ne iznosi detalje o bezbednosnim merama koje se preduzimaju za zaštitu sadašnjih i bivših zvaničnika. Iako je jasno da su pretnje stvarne, do sada nije pronađena direktna povezanost između ovih atentatorskih pokušaja i iranskih planova.
KAMPANJA U SJENI PRETNJI
Dok pretnje po njegov život ne jenjavaju, Tramp ne prestaje sa svojom kampanjom, koristeći strah i nesigurnost kao sredstvo pritiska na glasače. Tvrdnje da bi izbor Kamale Haris mogao dovesti do trećeg svetskog rata zasnivaju se na njegovoj kritici sve prisutnijeg militarizma. Tramp sebe postavlja kao žrtvu, dok istovremeno preti posledicama ako on ne bude izabran. Njegovi protivnici, međutim, kritikuju ovaj pristup, optužujući ga za političke manipulacije.
Trampov pokušaj da predstavi sebe kao ključnog za budućnost Amerike suočava se sa ozbiljnim preprekama, jer su mnogi glasači zasićeni stalnim tenzijama i pretnjama novim konfliktima.
