Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj zaposlenih u Republici Srbiji u 2025. godini iznosio je 2.869.500, što predstavlja blagi pad u odnosu na prethodnu godinu. U isto vreme, stopa zaposlenosti iznosila je 51,2 odsto, dok je stopa nezaposlenosti marginalno porasla na 8,7 odsto. Ovi pokazatelji sugerišu da tržište rada ostaje u stanju blage nestabilnosti, sa tendencijom oscilacija između formalnog i neformalnog sektora.
Stanovnika van radne snage bilo je 2.464.200, što je smanjenje od 5.300 u odnosu na prethodnu godinu. Iako se broj nezaposlenih praktično nije menjao, pad ukupnog broja zaposlenih za 28.000 ukazuje na strukturne izazove u radnoj snazi, uključujući i problem zadržavanja mladih i kvalifikovanih radnika u formalnom sektoru.
Stručnjaci napominju da ove brojke odražavaju i sezonske promene, kao i promene u demografskom sastavu radne snage, pri čemu posebno zabrinjava visoka stopa neformalne zaposlenosti u poljoprivredi i slabija integracija mladih u tržište rada.
Uprkos stabilnom ukupnom broju radno sposobnog stanovništva, statistika pokazuje da postoji potreba za strateškim planiranjem i jačanjem formalnog sektora, kako bi se obezbedila dugoročna održivost tržišta rada u Srbiji.
Formalni i neformalni sektor u brojevima
Broj formalno zaposlenih osoba iznosio je 2.541.000, dok je broj neformalno zaposlenih smanjen na 328.500, što je pad za 20.200 u odnosu na 2024. godinu. Stopa ukupne neformalne zaposlenosti iznosila je 11,4 odsto, dok je u poljoprivredi dosezala skoro 50 odsto, što naglašava i dalje prisutnu problematičnu dinamiku radne snage u ruralnim područjima.
Stopa neformalne zaposlenosti van poljoprivrede iznosila je 6,2 odsto, što je blagi pad od 0,1 procentni poen. Iako se beleži napredak u smanjenju neformalnog rada, analitičari upozoravaju da je kontrola i integracija neformalne radne snage ključna za fiskalnu stabilnost i zaštitu prava radnika.
Ove brojke pokazuju da se formalni i neformalni sektor i dalje međusobno prepliću, što otežava planiranje i sprovođenje politika zapošljavanja, ali i zahteva dodatnu pažnju države i lokalnih institucija.
Mladi na tržištu rada
Posebnu zabrinutost izaziva položaj mladih od 15 do 24 godine. Njihova populacija iznosi 670.700, a stopa zaposlenosti iznosila je samo 24,2 odsto, što je pad od 0,7 procentnih poena u odnosu na prethodnu godinu. Nezaposlenost mladih raste i dostiže 23,4 odsto, dok je NEET stopa (mladi koji nisu zaposleni niti se školuju) za uzrast 15–24 godine 13,0 odsto, a za starosnu grupu 15–29 godina 15,1 odsto.
Stručnjaci ističu da su ovi podaci signal da mladi i dalje teško ulaze na tržište rada, a visoka stopa NEET populacije ukazuje na potrebu za dodatnim programima osposobljavanja, obrazovanja i podrške pri zapošljavanju.
Pored toga, povećana stopa mladih van radne snage (68,4 odsto) pokazuje da postoji značajan broj mladih koji nisu aktivni u tržištu rada, što može dugoročno uticati na ekonomski razvoj i socijalnu stabilnost zemlje.
Perspektive i izazovi
U svetlu ovih podataka, tržište rada u Srbiji može se opisati kao klackalica, sa blagim padom zaposlenosti, stagnacijom nezaposlenosti i još uvek značajnim udelom neformalnog rada. Pitanje integracije mladih i smanjenja neformalne zaposlenosti predstavlja ključni izazov za donosioce politika i ekonomske analitičare.
Naučnici i ekonomisti naglašavaju da će održivo tržište rada zahtevati kombinaciju stimulativnih ekonomskih mera, edukativnih programa i strateških investicija, kako bi se smanjile oscilacije i osigurala dugoročna stabilnost radne snage u Srbiji.
