Bez adekvatne ishrane i polena, pčele su sve slabije i podložnije bolestima
Pčelarska zajednica u Srbiji suočava se sa najvećom krizom u poslednjih decenija – više od polovine pčelinjih društava u zemlji je uginulo, a u pojedinim krajevima gubici dostižu i alarmantnih 90 odsto.
Kako ističe Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, trenutni kolaps pčelinjih zajednica ima više uzroka, ali ključni problem leži u prošlogodišnjoj suši, koja je značajno smanjila količinu polena, neophodnog za kvalitetnu ishranu tokom razvoja “zimskih pčela”.
„Zbog nedostatka hrane, pčele su ušle u zimu sa slabim imunitetom, a to ih je učinilo osetljivijim na viruse i bolesti,“ objašnjava Živadinović.
NEKE KOŠNICE POTPUNO PRAZNE
Iako se podaci još uvek prikupljaju, već sada je jasno da se radi o masovnoj katastrofi u pčelarstvu. U nekim opštinama pčelari beleže gubitke i do 90% košnica, dok su u mestima sa nešto više vlage, poput Apatina, zabeleženi nešto bolji rezultati – oko 15% uginuća.
„U pojedinim delovima Srbije, pčelari su ostali bez ijedne košnice,“ navodi jedan od sagovornika. Ovakve brojke jasno pokazuju razmere problema.
Živadinović upozorava da je, osim suše, virusna opasnost sve izraženija – preko 20 različitih virusa prisutno je u pčelinjim zajednicama, a u gotovo svakoj košnici nalaze se barem dve ili tri vrste.
VAROA SUZBIJENA, ALI PROBLEM OSTAJE
Zanimljivo je da je varoa, parazit poznat po tome što prenosi smrtonosne viruse među pčelama, uspešno suzbijen u velikom broju košnica. Ipak, ni to nije pomoglo – pčele i dalje ugibaju, što potvrđuje da je nedostatak polena i loša ishrana osnovni uzrok trenutne situacije.
„Virusi i paraziti su tu, kao stalna pretnja. Ali kad je pčela slaba i gladna, svaka bolest ima jači efekat. To je kao ‘damoklov mač’ nad pčelinjim društvima,“ ističe Živadinović.
GLOBALNI PROBLEM SA LOKALNIM POSLEDICAMA
Ova kriza nije prisutna samo u Srbiji – slična situacija zabeležena je i u Mađarskoj, dok su u Sjedinjenim Američkim Državama stradala čak 62% pčelinjih društava. U Americi se ovaj problem vuče još od 2006. godine, i pored višemilionskih ulaganja u istraživanje uzroka, svake godine nestane najmanje 30% pčelinjih zajednica.
„Ako ne obezbedimo dovoljno polena u avgustu i septembru, kada se formiraju zimske pčele, društva neće preživeti. Dohranjivanje je neophodno ako priroda zakaže,“ naglašavaju stručnjaci.
POSLEDICE MOGU BITI KATASTROFALNE PO POLJOPRIVREDU
Pčele su neizostavni deo lanca proizvodnje hrane. Ukoliko se njihov broj i dalje bude drastično smanjivao, oprašivanje mnogih kultura biće ugroženo, što bi moglo izazvati velike gubitke u poljoprivredi.
Procene pokazuju da je čak jedna trećina svetske proizvodnje hrane direktno vezana za pčele. Gubitak oprašivača značio bi pad prinosa i poremećaje u prehrambenom lancu.
Pored zdravstvenih izazova, domaći pčelari se suočavaju i sa nelojalnom konkurencijom, zbog uvoza falsifikovanog meda, čija je cena daleko ispod cene domaćeg, čime se dodatno urušava već nestabilna ekonomija pčelarstva u Srbiji.
„Ako se ovakvi trendovi nastave, pitanje je da li će se pčelarstvom uopšte isplatiti baviti u budućnosti,“ upozorava Živadinović.
