Boravak u prirodi tokom toplih meseci donosi više vremena na otvorenom, ali i povećan rizik od susreta sa pčelama, osama i stršljenima. U većini slučajeva njihov ubod izaziva samo prolazni bol, crvenilo i otok, ali kod pojedinih osoba posledice mogu biti znatno ozbiljnije. Posebno su ugroženi ljudi koji imaju alergiju na otrov ovih insekata ili pretrpe veći broj uboda u kratkom vremenu. Zbog toga lekari upozoravaju da se simptomi ne smeju potceniti i da pravovremena reakcija može biti presudna.
Nedavni slučaj u kojem je sedamdesetjednogodišnji muškarac preminuo nakon napada roja osa ponovo je skrenuo pažnju na opasnosti koje ovakvi incidenti mogu da nose. Iako je Hitna pomoć brzo obaveštena, lekari nisu uspeli da ga spasu. Nije poznato da li je bio alergičan na ubode, ali se pretpostavlja da je veliki broj uboda doveo do fatalnog ishoda. Takvi događaji su retki, ali pokazuju koliko ozbiljne posledice mogu nastati u određenim okolnostima.
Kako smanjiti rizik od uboda
Pulmolog i alergolog dr Aleksandra Vukov savetuje da se prilikom odlaska u prirodu preduzmu jednostavne mere koje mogu značajno da smanje mogućnost uboda. Preporučuje nošenje svetle odeće, zatvorene obuće i izbegavanje hodanja bosim nogama, naročito na mestima sa visokom travom ili gustom vegetacijom. Na taj način smanjuje se mogućnost slučajnog kontakta sa insektima.
Poseban oprez potreban je i prilikom korišćenja jakih parfema ili kozmetike sa cvetnim mirisima, koji mogu privući pčele i ose. Lekari takođe savetuju da se na otvorenom ne ostavljaju otvorena slatka pića i hrana, jer upravo takvi mirisi privlače insekte tokom letnjih meseci. Važnu zaštitu predstavljaju i kvalitetni repelenti, koje bi trebalo koristiti pre boravka u prirodi.
Pčele, ose i stršljeni uglavnom ne napadaju bez razloga. Najčešće reaguju kada se osete ugroženim ili kada ljudi priđu njihovom gnezdu. Zbog toga stručnjaci preporučuju da se insekti ne pokušavaju oterati naglim pokretima, već da se osoba mirno udalji ukoliko primeti roj ili gnezdo u blizini.
Brza reakcija može biti presudna
Kod uboda pčele često u koži ostaje žaoka, koju bi trebalo ukloniti što je moguće pre blagim struganjem noktom ili tupom stranom noža. Time se smanjuje količina otrova koja dospeva u organizam. Nakon toga preporučuje se hlađenje mesta uboda hladnim oblogom kako bi se ublažili bol i otok.
Kod uboda stršljena žaoka ne ostaje u koži, ali postoji drugi problem. Tokom napada stršljen oslobađa feromone koji privlače druge jedinke iz okoline, zbog čega se povećava rizik od višestrukih uboda. Upravo zato je važno odmah se udaljiti sa mesta gde je došlo do napada.
Ako se nakon uboda jave simptomi poput izraženog otoka, osipa, vrtoglavice, otežanog disanja, ubrzanog rada srca, povraćanja ili gubitka svesti, neophodno je odmah pozvati Hitnu pomoć. Posebno je opasan ubod u predelu usta ili grla, jer otok može da oteža disanje. U takvoj situaciji preporučuje se hlađenje ledom do dolaska lekara kako bi se smanjilo oticanje disajnih puteva.
Alergijske reakcije zahtevaju posebnu pripremu
Osobe koje znaju da su alergične na ubode pčela, osa ili stršljenova trebalo bi da uvek kod sebe imaju EpiPen, autoinjektor sa adrenalinom. Kako objašnjavaju lekari, upravo prvi minuti mogu odlučiti o ishodu teške alergijske reakcije. Primena adrenalina pre dolaska medicinske ekipe može spasiti život.
Dr Radmila Šehić naglašava da ljudi sa potvrđenom alergijom ne bi smeli da izlaze u prirodu bez ove terapije. U slučaju ozbiljne reakcije autoinjektor omogućava da osoba sama sebi pruži prvu pomoć ubrizgavanjem leka u butinu. To može biti od presudnog značaja dok Hitna pomoć ne stigne na lice mesta.
Lekari upozoravaju i da se preosetljivost može razviti bez prethodnog upozorenja. Ukoliko se nakon uboda pojavi reakcija jača od uobičajenog bola i manjeg otoka, potrebno je javiti se lekaru radi daljeg ispitivanja i eventualnog testiranja na alergiju. Pravovremeno postavljena dijagnoza i odgovarajuća priprema mogu značajno smanjiti rizik od ozbiljnih komplikacija prilikom narednog uboda.
