Ako se sadašnji trendovi nastave, procenjuje se da će do 2050. godine više od 740 miliona mladih patiti od kratkovidosti, što predstavlja gotovo 40 odsto povećanja u odnosu na trenutne brojke. Stručne analize ukazuju na alarmantno ubrzavanje epidemije miopije, posebno među decom, što izaziva ozbiljnu zabrinutost u medicinskim i obrazovnim krugovima.
UZROCI I ŠIRENJE KRATKOVIDOSTI
U poslednje tri decenije, broj mladih sa dijagnozom kratkovidosti dramatično je porastao. Danas je svako treće dete starosti od pet do devetnaest godina kratkovido, dok je 1990. godine taj procenat iznosio oko 25 odsto. Posebno zabrinjava činjenica da se kratkovidost sve češće razvija kod dece već od treće godine života.
Genetika igra značajnu ulogu u razvoju ovog problema. Deca sa jednim kratkovidim roditeljem imaju dvostruko veću verovatnoću da razviju kratkovidost, dok je rizik kod dece sa oba kratkovida roditelja petostruko veći. Međutim, pored naslednih faktora, ključni razlozi za naglo povećanje broja slučajeva leže u savremenom načinu života: smanjeno vreme provedeno napolju, prekomerno korišćenje digitalnih uređaja i produženo fokusiranje na objekte izbliza, kao što su knjige, tableti i mobilni telefoni.
OFTALMOLOZI UPOZORAVAJU NA OZBILJNE KOMPLIKACIJE
Većina slučajeva kratkovidosti je aksijalna miopija, gde se oko izdužuje više nego što je normalno, uzrokujući da svetlosni zraci padaju ispred mrežnjače, a ne na nju. U pojedinim slučajevima dolazi i do refraktivne miopije, kada su rožnjača ili sočivo previše zakrivljeni, dodatno zamućujući vid.
Najveći problem predstavlja progresivna kratkovidost, koja može dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući odvajanje mrežnjače, miopičnu makularnu degeneraciju, glaukom i kataraktu. Ove posledice mogu izazvati nepovratni gubitak vida, što dodatno ističe potrebu za prevencijom i ranom intervencijom.
VREME PROVEDENO NAPOLJU – NAJBOLJA PREVENCIJA
Jedan od načina za sprečavanje kratkovidosti jeste povećano izlaganje prirodnoj svetlosti. Studije pokazuju da deca koja provode najmanje dva sata dnevno napolju imaju značajno manji rizik od razvoja miopije. Tajvan je sprovođenjem državnog programa fizičkih aktivnosti na otvorenom uspeo da smanji stopu kratkovidosti sa 50 odsto na 46,1 odsto u roku od četiri godine.
S druge strane, pandemija kovida-19 pokazala je koliko zatvoreni prostor može uticati na pogoršanje vida kod dece. Mnoge zemlje beleže nagli rast slučajeva miopije kod dece tokom perioda zatvaranja, jer su deca provodila više vremena u zatvorenim prostorima, koristeći digitalne uređaje za učenje i zabavu.
MEDICINSKI TRETMANI I NOVE METODE LEČENJA
U poslednje vreme, pored naočara i kontaktnih sočiva, razvijaju se novi tretmani za usporavanje napredovanja kratkovidosti. Među najefikasnijim metodama izdvajaju se:
- Atropinske kapi – Lek koji se koristi za usporavanje rasta očne jabučice. Iako se ne zna tačan mehanizam delovanja, pokazalo se da atropin može smanjiti progresiju kratkovidosti i do 75 odsto.
- Ortokeratološka sočiva – Specijalna sočiva koja se nose tokom noći kako bi privremeno preoblikovala rožnjaču i poboljšala vid tokom dana.
- Terapija crvenim svetlom (RLRL) – Relativno nova metoda, otkrivena 1967. godine, koja koristi niskoenergetsko crveno svetlo talasne dužine od 650 nanometara za usporavanje rasta očne jabučice. Studije su pokazale da 40 odsto pacijenata doživljava poboljšanje vida uz smanjenje dužine oka.
ŠTA NAS ČEKA U BUDUĆNOSTI?
Stručnjaci upozoravaju da bi, bez ozbiljnih mera prevencije i lečenja, broj osoba sa kratkovidosti mogao eksponencijalno rasti u narednim decenijama. Ukoliko se hitno ne preduzmu globalne mere, predviđanja kažu da će do 2050. godine skoro polovina svetske populacije imati neki oblik miopije.
Uz povećano vreme provedeno na otvorenom, redovne oftalmološke preglede i primenu savremenih metoda lečenja, postoji nada da će se ovaj zabrinjavajući trend usporiti. Iako se pandemija digitalnog doba ne može u potpunosti zaustaviti, podizanje svesti o važnosti zdravlja očiju može doprineti boljoj budućnosti bez potrebe za dioptrijskim pomagalima za veliki deo populacije.
