Iako deluje kao retka i ekstremna pojava, gromovi u Srbiji svake godine odnose živote, a veliki broj tragedija mogao je da bude izbegnut pravilnim ponašanjem tokom nevremena.
Prema rečima meteorologa Nedeljka Todorovića, gotovo 10 osoba godišnje izgubi život usled udara groma. Ova zabrinjavajuća statistika, kako on ističe, nije rezultat slučajnosti, već pre svega – ljudske nepažnje.
„Najveća greška je što ljudi ne shvataju ozbiljno najave nevremena. Umesto da potraže zaklon, često ostaju na otvorenom, što ih čini direktnom metom groma,“ upozorava Todorović u razgovoru za Tanjug.
Grom ne bira
Jedna od najopasnijih zabluda jeste verovanje da gromovi uvek pogađaju visoke objekte. „To je samo delimično tačno. Grom može da udari i u čoveka koji se nalazi sam na livadi, u čamcu na jezeru ili pored usamljenog drveta. Najopasnije je biti izolovan – sam na ravnoj površini,“ navodi Todorović.
On dodaje da je pravilo jednostavno: ako si najviši objekat u okolini – u opasnosti si.
Iako nauka poznaje određene principe kretanja naelektrisanja koje vodi do udara groma, sam trenutak udara je gotovo nemoguće precizno predvideti.
„Grom se kreće duž linija magnetnog polja Zemlje, ali to polje nije statično. Gde će tačno udariti zavisi i od terena, prisustva metala, vode, pa čak i položaja ljudskog tela u tom trenutku,“ objašnjava on.
Trčanje tokom oluje je greška
Mnogi u panici pokušavaju da trčanjem pobegnu od oluje, ali to je, prema rečima meteorologa, potencijalno pogubna odluka. „Trčanje može poremetiti lokalno magnetno polje i time povećati rizik od udara. Najsigurnije je ostati miran i nisko, zaklonjen uz čvrst objekat,“ savetuje Todorović.
Još veći rizik predstavlja boravak pored vodenih površina.
„Iznad jezera i reka magnetno polje je jače, što povećava verovatnoću udara. Čamac usred vode u olujnim uslovima – to je recept za katastrofu,“ dodaje.
Nedavni slučaj u Klupcima kao opomena
U selu Klupci kod Loznice nedavno je došlo do incidenta koji jasno oslikava opasnost gromova. Tokom olujnog nevremena, grom je udario u fudbalski teren, povredivši dva mladića. „Najverovatnije je grom udario u tlo, a povrede su nastale zbog prenosa energije kroz zemlju. Mladići su bili dovoljno blizu da osete dejstvo udara, iako nisu pogođeni direktno,“ kaže Todorović.
Udar groma nije samo svetlosni efekat – to je izuzetno jak strujni tok visokog napona koji se širi tlo i vazduhom, ostavljajući za sobom potencijalno smrtonosne posledice.
Srećom, u ovom slučaju nije bilo smrtnih ishoda, ali je događaj jasan podsetnik da prirodu ne treba potcenjivati. „Često se oslonimo na sreću, ali ovde nije reč o sreći, već o znanju i odgovornosti,“ podvlači on.
Kako se zaštititi?
„Najvažnije je da se na vreme informišemo. Ako se najavi oluja – ne planirajte šetnje, izlete, pecanje. Ukoliko ste već napolju, potražite zaklon što pre, ali ne ispod drveta. Idealno je sklonište u čvrstoj zgradi ili automobilu,“ savetuju stručnjaci.
Iako zakoni fizike ne daju garancije, pravilno ponašanje značajno smanjuje rizik. Nesmotrenost, ignorisanje prognoze i nedostatak svesti o rizicima najčešći su uzroci tragedija.
U vreme kada su vremenske nepogode sve češće i intenzivnije, znanje o tome kako se zaštititi – može doslovno spasiti život.
