Optimalni rokovi setve prošli, ali nada još postoji
Optimalni agrotehnički rok za setvu pšenice zvanično je istekao 25. oktobra, ali mnogi poljoprivrednici još nisu završili ovaj ključni posao. Stručnjaci predviđaju da će pšenica biti posejana do 15. novembra u Vojvodini, dok će u centralnoj Srbiji seja biti završena tek do kraja meseca. Retki su oni koji su poslušali savete agronoma i setvu obavili uprkos dugotrajnoj suši, dok je većina čekala prve kišne dane kako bi zemlja bila pogodna za sejanje.
„Ova sedmica biće ključna za setvu. Tek tokom vikenda videlo se da zemljoradnici kreću u polja, oslanjajući se više na svoje iskustvo nego na savete stručnjaka. Međutim, ne svi koriste sertifikovano seme, jer ga ima dovoljno samo za 350.000 hektara“, ističe dr Miroslav Malešević, stručnjak za pšenicu.
Setva u Vojvodini: rezultati i očekivanja
Po rečima agronoma Tatomira Srđanova iz Poljoprivredne stručne službe Novi Sad, setva je na izmeđi 70 i 80 odsto njiva, dok je nikla samo na poljima koja su navodnjavana. Nakon nedavnih kiša očekuje se da proklija i preostala površina, a procene sugerišu da će pod pšenicom ove jeseni biti više površina nego lane.
U Zadružnom savezu Vojvodine ističu da još nemaju kompletne podatke o sejanoj pšenici, ali naglašavaju da procenat završenih poslova nije zadovoljavajući, te da se očekuje povećanje obima setve u odnosu na prošlu godinu. Prema procenama „Žita Srbije“, pod pšenicom bi trebalo da bude između 15 i 20 odsto više zemljišta nego lane, kada je bilo posejano oko 615.000 hektara.
Primer dobre prakse sa Čeneja
Ratar Ratko Katić sa Čeneja naveo je da je svoj žito posejao u optimalnom roku i da je niklo zahvaljujući naknadnim kišama. „Posejao sam ga u pravo vreme. Klima je bila suva, ali posle nekoliko dana pala je kiša i seme je niklo, sada se pšenica zeleni duž cele njive“, istakao je Katić.
Iz „Žita Srbije“ dodaju da je prosečan prinos pšenice u prethodnoj žetvi bio 5,9 tona po hektaru, uz kvalitetniji rod nego prethodnih godina. Ovi rezultati mogli bi motivisati poljoprivrednike da ove jeseni poseju više pšenice, umesto da se u proleće oslanjaju na kukuruz i soju, čiji prinosi nisu uvek zadovoljavajući.
