Novo istraživanje obavljeno u petak otkrilo je da su bolesti nervnog sistema – poput moždanih udara, migrena i demencije – prestigli srčane bolesti i postali vodeći uzrok lošeg zdravlja širom sveta.
Više od 3,4 milijarde ljudi, to jest čak 43 posto svetske populacije, iskusilo je neurološki poremećaj u 2021. godini, što je daleko više nego što se ranije mislilo, otkrilo je istraživanje.
Studiju je sprovelo na stotine istraživača pod vođstvom američkog Instituta za merenje zdravstvenih metrika i evaluaciju (IHME), koji je postao globalni referent za zdravstvene statistike. Vodeća autorka istraživanja Džejmi Stajnmec iz IHME-a rekla je da rezultati pokazuju kako je stanje nervnog sistema sada “najveći uzrok ukupnog tereta bolesti u svetu”.
Broj slučajeva ovih stanja povećao se za 59 posto u poslednje tri decenije, rekla je, a povećanje je uglavnom podstaknuto činjenicom da svetska populacija brzo stari i raste.
Istraživači su proučili kako je 37 različitih neuroloških uslova uticalo na loše zdravlje, invalidnost i prevremenu smrt u 204 zemlje i teritorija od 1990. do 2021. godine. Ti su podaci korišćeni kako bi se procenilo koliko je godina zdravog života izgubljeno zbog svakog stanja, što se naziva “godinama života prilagođenim invaliditetu” (DALY).
Moždani udar najgori neurološki uslov
Više od 443 miliona godina zdravog života izgubljeno je zbog poremećaja nervnog sistema širom sveta u 2021. godini, što je povećanje od 18 posto u odnosu na 1990. godinu, pokazalo je istraživanje. Međutim, ako se ovim rezultatima prilagodi doba i rastuća veličina populacije, DALY-i i smrti od ovih uslova zapravo su pale za oko trećinu, rekli su istraživači. Moždani udar, koji je prethodno bio svrstan kao srčana bolest, bio je daleko najgori neurološki uslov analiziran, i odgovara za 160 miliona godina izgubljenog zdravog života.
Sledili su ga oblik oštećenja mozga, nazvan neonatalna encefalopatija, migrena, demencija uključujući Alchajmerovu bolest, oštećenje nerava od dijabetesa, meningitis i epilepsija. Kognitivno oštećenje od kovid-19 rangirano je na 20. mestu. Glavni razlog što su uslovi nervnog sistema nadmašili kardiovaskularne bolesti u najnovijoj analizi bio je nedavna promena klasifikacije Svetske zdravstvene organizacije koja je moždani udar premestila u neurološku kategoriju, rekla je Sajnmec za AFP.
Na tužnom spisku i deca
Ogroman broj izgubljenih godina zdravog života zbog ovih uslova delimično je zato što neki od njih mogu da ubiju decu mlađu od pet godina, poput traume tokom porođaja koja dovodi do neonatalne encefalopatije, asfiksije ili meningitisa, rekla je.
“Dok smrti nastaju u mladom dobu, to stvara veliki doprinos godinama izgubljenog života”, dodala je. Deca su činila gotovo petinu svih izgubljenih godina zdravog života, pokazalo je istraživanje. Više od 11 miliona ljudi umrlo je od 37 neuroloških uslova u 2021. godini, prema istraživanju obavljenom u časopisu The Lancet Neurology.
Međutim, srčane bolesti ostale su vodeći uzrok smrti, jer su ubile 19,8 miliona ljudi širom sveta u 2022. godini, rekao je IHME prošle godine. Najčešći neurološki poremećaji bili su anksioznost, glavobolja i migrene.
Najbrže rastući uslov bio je oštećenje nerava, nazvano dijabetička neuropatija, zbog naglog porasta slučajeva dijabetesa. Većina ovih uslova nema leka. Ali, postoje načini za smanjenje rizika, uključujući smanjenje stope visokog krvnog pritiska, dijabetesa i konzumacije alkohola, rekli su istraživači.
“Svetski neurološki teret raste jako brzo i napraviće još veći pritisak na zdravstvene sisteme u narednim decenijama”, upozorio je suautor studije Valeri Fajgin.
