Zemlja visokog potencijala podbacila zbog ekstremnih vremenskih uslova
Crepaja – “Ove godine ni kiša ne može pomoći. Šteta je učinjena. Kukuruz ne samo što loše izgleda – nego u mnogim atarima neće biti ni za silažu.” Tako za naš portal situaciju opisuje Dragan Jovanov, iskusni ratar iz Crepaje i predsednik lokalne mesne zajednice. Njegove reči odjekuju među poljoprivrednicima u južnom Banatu, gde klimatske neprilike sve više prete opstanku useva.
Kukuruz je, kao i uvek, “kralj oranica“, a samo u ovom regionu zauzima više od 68.000 hektara plodne zemlje. Ipak, uprkos kvalitetu zemljišta prve klase, biljke su podbacile – i to ozbiljno. Procenjuje se da će prinos biti prepolovljen, a ponegde će usev biti potpuno izgubljen.
Kiše nije bilo dovoljno
U poslednja dva meseca palo je svega 100 litara kiše po kvadratnom metru. I to nejednako. Jedan deo njiva izgoreo je pod suncem, dok drugi deluje vizuelno zdravo, ali oplodnja nije dovršena zbog previsokih temperatura. Jovanov kaže: “Klipovi su sitni, nedovršeni. Ako uhvatimo četiri tone po hektaru, to će biti uspeh. Prošle godine smo imali osam, a nekada i preko deset tona.”
Dodaje i da je biljka u mnogim parcelama već odustala – koren više ne može da vuče vlagu jer su donji delovi već podgoreli. Iako je poslednjih dana bilo nešto kiše i najavljene su niže temperature, za kukuruz je kasno.
Soja izgleda lepo – ali vara
Dok suncokret i dalje pruža kakav-takav otpor – sa očekivanim prosekom od četiri tone po hektaru, soja je veliko razočaranje. Jovanov ističe:
“Na prvi pogled izgleda zdravo, zeleni se, ali kad pogledate izbliza – nema mahuna. Cvet se osuši i opadne jer biljka pokušava da preživi. Rod neće ni biti.”
Suncokret se ponaša drugačije nego inače – više ne prati sunce, već povija glavice na suprotnu stranu i savija listove kako bi se zaštitio od isušivanja. Iako su temperature i suša nanele štetu i njemu, njegovo prirodno prilagođavanje suši učinilo je da će, uz šećernu repu, najuspešnije pregurati ovu sezonu.
Stručnjaci napominju da je još rano govoriti o punom obimu štete, jer nepovoljni uslovi još traju. Međutim, već sada je jasno da će prinosi biti značajno umanjeni, a kvalitet zrna naročito loš. Kukuruz i šećerna repa će pretrpeti ne samo kvantitativni, već i kvalitativni pad.
Subvencije kao jedina svetla tačka
U sezoni razočaranja i gubitaka, ratari ističu podršku države kao jedini pozitivan aspekt. Osnovne subvencije od 18.000 dinara po hektaru, uz dodatne 17.000 dinara za sertifikovano seme, pomogle su makar delimično da se ublaže gubici. Jovanov napominje:
“To je ono što nam je ove godine bukvalno kupilo vreme. Ipak, vremenske prilike nas neće čekati. Ili će se sistemski pristupiti navodnjavanju, ili ćemo svake godine gledati istu katastrofu.”
U južnom Banatu, regionu poznatom po bogatoj i plodnoj zemlji, ovog leta dominira tišina – tišina koja dolazi nakon što biljke nisu imale snage da progovore rodom. Dok sunce neumoljivo prži nad poljima Crepaje, nada se preselila u nebo – u iščekivanju nečeg što je nekada bilo normalno: pravovremenih padavina i jednog običnog, prosečnog leta.
Zemlja može da rodi – ali joj moramo pomoći.
„Ako nas priroda ne posluša, moraće sistem“, kažu poljoprivrednici. Do tada – preostaje im da gledaju u prazna polja i čekaju jesen koja neće doneti berbu, već računicu štete.
