U Vojvodini je u toku vađenje šećerne repe, a prvi rezultati pokazali su da će ovogodišnji prinosi i sadržaj šećera varirati. Pored toga, ratari se suočavaju sa ozbiljnim problemom – pojavom truleži korena, koja pogađa industrijsku biljku drugu godinu zaredom.
Cikade i suša uzrok truleži korena
Kako je objasnio dr Živko Ćurčić sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, šećernu repu su početkom juna napali insekti cikade, što je izazvalo značajne štete. On naglašava da je do problema došlo jer šećerane nisu pravovremeno identifikovale problem na njivama. “Cikade su zarazile repu, a zbog neblagovremene zaštite i suše, bolest truleži se proširila”, istakao je dr Ćurčić.
Ovaj problem je prisutan već drugu godinu zaredom, i iako su šećerane dobijale preporuke o tretiranju biljaka, nisu ih na vreme sprovedele. Dr Ćurčić dodaje da je neophodno adekvatno praćenje cikada, jer je šećerna repa među najzahtjevnijim industrijskim biljkama.
Na pojedinim parcelama prinosi šećerne repe dostižu preko 50 tona po hektaru, dok se na drugim kreću između 30 i 35 tona po hektaru. Sadržaj šećera varira od 12 do 20 procenata, a za one biljke sa više od 16% šećera šećerane će obračunavati bonus, dok će za niži sadržaj cena biti manja.
Kampanja u Crepaji: Dobra digestija, slabi prinosi
Na području Crepaje kod Kovačice, pod šećernom repom je između 400 i 500 hektara, koja će biti preradjena u lokalnoj šećerani. Miljan Atanasković, poljoprivrednik iz Crepaje, izjavio je da je zadovoljan samo digestijom od 17 procenata, ali ne i prinosima. “Ove godine imamo prinos od 40 do 45 tona po hektaru, što je ispod proseka, a osim toga, suočavamo se i sa trulim korenom“, kazao je Atanasković, dodajući da planira da smanji površine pod šećernom repom naredne godine.
Trulež i dalje prisutna u kampanji
Agronom Živko Vasin iz Temerina istakao je da će vađenje šećerne repe na njihovim poljima krenuti sledeće sedmice, ali već sada je jasno da će prinosi biti niži od višegodišnjeg proseka. Iako će sadržaj šećera biti nešto viši od standardnih 16%, i dalje postoji problem sa trulom repom, koju šećerane priznaju do 5% u odnosu na ukupnu masu.
Cena i podrška za ratare
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ove godine je šećernom repom posejano 46.800 hektara. Cena kilograma repe ugovorena sa ratarima iznosi 47 evra, a osim poznate cene, šećerane su obezbedile poljoprivrednicima i repromaterijal, kao i bonuse za kvalitetan rod. Međutim, ratari još čekaju isplatu od 35.000 dinara po hektaru za prošlogodišnje prinose iznad 50 tona, što je vlada obećala u okviru finansijske podrške poljoprivredi.
Ova sezona ukazuje na sve izazove koje šećerna repa nosi, a stručnjaci apeluju na bolje praćenje i pravovremene intervencije kako bi se ublažile štete i obezbedili stabilniji prinosi u budućnosti.
