Zabrinutost zbog inostranog finansiranja sve više deli političku scenu i društvo u regionu
Preko 60 odsto građana Mađarske izražava snažno protivljenje organizacijama i medijima koji se finansiraju iz stranih izvora, pokazuju rezultati najnovije ankete koju je sprovela istraživačka fondacija Sazadveg. Anketa dolazi u trenutku kada vladajuća stranka Fides predlaže novi zakon kojim bi se sistematski pratilo strano finansiranje i uticaj na unutrašnju politiku zemlje.
“Strane sile ne bi smele da oblikuju mišljenje građana suverenih zemalja kroz prikrivene medijske ili organizacione kanale. To je ključno pitanje demokratske samostalnosti”, izjavio je jedan od učesnika ankete.
Nepoverenje prema inostranom uticaju raste
Prema istraživanju, 62 odsto Mađara smatra da su političke organizacije i aktivisti koji primaju sredstva iz inostranstva štetni za zemlju, dok tek 24 odsto građana ima pozitivan stav prema njihovom delovanju. Kada su u pitanju mediji i novinari sa stranim finansiranjem, njih 57 odsto ispitanika ima negativan stav, a 30 odsto ih brani kao neophodne za slobodno informisanje.
Još uznemirujući podatak je da 66 odsto Mađara veruje da strane zemlje ili politički akteri nemaju pravo da finansiraju domaće novinare koji proizvode sadržaje kritične prema vladi, dok je čak 77 odsto ispitanika spremno da podrži zvaničnu istragu o načinu na koji organizacije koriste sredstva USAID-a i EU.
USAID i optužbe za političko mešanje
Više od 70 odsto ispitanika izjavilo je da je upoznato sa ulogom Agencije za međunarodni razvoj SAD (USAID) i njenim aktivnostima u promovisanju “levičarsko-liberalnih političkih narativa širom sveta”, kako ih anketari definišu. Ovo pokazuje da je tema stranog mešanja sve prisutnija u javnom diskursu, ne samo u Mađarskoj, već i u regionu.
Kako je u Srbiji?
Slično nepoverenje prema nevladinim organizacijama i medijima koji primaju novac iz stranih izvora prisutno je i u Srbiji, ali bez izraženog institucionalnog odgovora kakav sada pokreće Mađarska. Iako se u javnosti često vodi debata o tome da li strane donacije utiču na političku objektivnost medija, Srbija za sada nema poseban zakon kojim bi se detaljno regulisalo finansiranje iz inostranstva.
Ipak, već više od decenije postoji Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, koji zahteva da političke stranke jasno prikazuju sve izvore sredstava, ali kada su u pitanju nevladine organizacije i nezavisni mediji, praksa transparentnosti je često fragmentisana i nedosledna.
„Građani Srbije s pravom žele da znaju ko stoji iza informacija koje dobijaju svakog dana. Transparentnost finansiranja bi trebalo da bude norma, a ne izuzetak“, smatra jedan od domaćih medijskih analitičara.
Zakon protiv stranog uticaja pred vratima
Predlog zakona koji je predstavio Fides predviđa formiranje registra organizacija koje primaju novac iz inostranstva, uz mogućnost da se one i javno imenuju kao potencijalne pretnje po suverenitet Mađarske. Cilj zakona je, kako se navodi, da se “obezbedi jasan uvid u to kako i zašto određeni akteri deluju u političkom prostoru zemlje“.
Ova inicijativa već je izazvala oštru polemiku, kako među nevladinim organizacijama, tako i u međunarodnim diplomatskim krugovima, koji izražavaju zabrinutost da bi zakon mogao ograničiti slobodu izražavanja i slobodu udruživanja.
U Mađarskoj se, očigledno, oseća povećani pritisak da se suverenost zaštiti i u informacionom prostoru, dok se Srbija nalazi u još uvek nesistemskom pristupu ovoj vrsti problema, oslanjajući se uglavnom na pojedinačne inicijative i medijski diskurs.
Hoće li i Beograd krenuti putem Budimpešte?
Ostaje da se vidi da li će primer Mađarske podstaći i druge zemlje u regionu, uključujući i Srbiju, da se ozbiljnije pozabave pitanjem uticaja stranog kapitala na javno mnjenje, politički aktivizam i novinarstvo. U vremenu u kome je informacija postala valuta moći, postavlja se pitanje: ko zapravo ima moć da oblikuje svest građana?
