Nezaobilazan začin svake pice je origano. Ovaj začin u domaćoj kuhinji ide i u druga jela po izboru i ukusu.
Nema svežeg da se kupi, ali se zato osušeni može naći u svakoj radnji.
Kako dolazi do nas retko ko će znati odgovor jer se o proizvodnji origana na domaćim poljima slabo zna i malo priča. Ova začinska biljka dobro podnosi sušu i u vreme klimatskih promena može da bude dobar izbor u zameni za druge, prisutnije biljne vrste u poljoprivrednoj proizvodnji i, ujedno, potvrđuje da poljoprivreda pruža bezbroj mogućnosti da se ostvari prihod.
Mile Stojković iz Bavaništa u opštini Kovin začinskim origanom se bavi duže od 30 godina i primer je da se ne moraju sejati samo pšenica i kukuruz, krompir i luk….već da i začinsko bilje može da bude od koristi u sticanju prihoda .
U višedecenijskoj praksi, kaže za “Dnevnik”, nije čuo da u bližoj okolini iko osim njega gaji začinski origano, a uzgajivača nema ni na širem području u Srbiji.
Origano je, napominje Stojković, višegodišnja biljka koja može da podnese sušu i mraz tokom zime.
Origano treba ručno okopavati više puta i to predstavlja veliki trošak zbog skupe radne snage (Mile Stojković)
– Prve godine se rasađuje u maju i te godine ne daje rod već pusti koren koji ostaje u zemlji dugi niz godina- kaže Stojković. – Po formiranju biljke, naredne godine se kosi i tako svake, kada krene da cveta i dostigne visinu od 30 do 40 centimetara. Kosi se specijalnom kosačicom u junu, a ukoliko je godina kišovita onda još jednom, u septembru.
Za začine je važan kupac
Mile Stojković ističe da je začinskim biljem krenuo da se bavi tek kada je obezbedio kupce jer ne vredi ga raditi ako se unapred ne zna kome će se prodati.
– Savetujem mlade da pre nego što počnu da se bave začinskim biljem prvo nađu kupce – kaže Stojković. – Ugovorena proizvodnja daje garanciju da rad neće biti uzaludan jer proizvođač unapred zna cenu, količine i kakav kvalitet robe mora da bude.
On ukazuje da oko pripreme zemljišta nema skoro nikavog ulaganja jer svake godine samo jednom oranicu treba prihraniti.
– Ipak, pošto origano treba ručno okopavati više puta to predstavlja veliki trošak zbog skupe radne snage. Između redova origano se šparta , a okopava po vrsti, pre cvetanja dva puta treba preći motikom parcelu i jedan put posle kosidbe. Ukoliko je godina kišna, onda ga treba okopavati i pre kosidbe u septembru – objašanjava Stojković.
Posle kosidbe, kaže naš sagovornik, origano ide na pranje i sušenje i potom ga dalje prodaje kupcima koji ga razmeravaju, pakuju i prodaju.
– Gde kupci origano prodaju ne znam, ali verovatno da nešto završi i u našim tržištu – istoče naš sagovrnik.
Po jutru se može dobiti oko 500 kilograma začinskog origana prerađenog, opranog i osušenog. Koliko košta kilogram zavisi od dogovora prodavca i kupca, a prosečna cena kilograma origana je 350 dinara.
