Velikan srpske nauke – doktor Mihajlo Idvorski Pupin rođen je na današnji dan 1854. godine. Višestruko je zadužio svet svojim otkrićima, obezbedio revoluciju u telefoniji, a svojim studentima je govorio: „Verujte samo onome što vidite”.
Mihajlo Pupin je rođen 9. oktobra 1854. u selu Idvor. Otac Konstantin (Kosta) i majka Olimpijada, zemljoradnici, imali su desetoro dece, pet sinova i pet kćeri.
Majka mu je za sebe govorila da se oseća slepa kod zdravih očiju, budući da nije znala ni da čita ni da piše i da se sama ne bi usudila da pođe van granica sela. Jedan od njenih saveta ostao je u sećanju malog Mihajla:
„Dete moje, ako želiš da pođeš u svet o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju – oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave”.
Posle osnovne i srednje škole, odlazi na višu školu u Pančevo. Zaintrigirani očiglednom genijalnošću svoga đaka, profesori Više škole odlučuju da Mihajla, uz prethodnu saglasnost roditelja pošalju na dalje školovanje u Prag. Majka je oduvek hrabrila svoga sina u osvajanju znanja i ovoga puta je bila za takvu odluku.
Buran i neobuzdan Pupinov duh, nije se ogledao samo u naučno-istraživačkom radu kojim se bavio do kraja svog života, već i u aktivnom nacionalnom angažovanju dok je boravio u Pančevu, gde je započeo je druženje sa buntovnom srpskom omladinom koja je protestvovala protiv carevine.
Obećana zemlja
U Pragu je boravio dve godine, i posle vesti o smrti oca, pritisnut materijalnim neprilikama i savešću prema majci koju želi da oslobodi izdataka, Mihajlo se odlučuje za odlazak u „obećanu zemlju” i u svojoj 20. godini odlazi u Ameriku.
Pupin je prvih pet godina po dolasku u SAD živeo veoma teško. Radio je kao fizički radnik, istovremeno pohađajući Kuperovu večernju školu. U jesen 1879. godine položio je prijemni ispit na Kolumbija-koledžu u Njujorku. Kao primeran učenik oslobođen je plaćanja školarine, a već na kraju prve godine dobio je dve novčane nagrade.
Uglavnom se izdržavao prihodima od podučavanja slabijih učenika i fizičkog rada.
Po završetku školovanja 1883. godine dobio je diplomu prvog akademskog stepena a uoči dobijanja diplome, primio je američko državljanstvo. Dobio je odmah stipendiju, kao odličan student, za studije matematike i fizike u Kembridžu u Velikoj Britaniji (1883-1885), a zatim u Berlinu (1885-1889), gde je doktorirao iz oblasti fizičke hemije, sa temom: „Osmotski pritisak i njegov odnos prema slobodnoj energiji”.
Na Univerzitetu u Kembridžu boravio je osamnaest meseci studirajući matematiku na Kings koledžu, iako mu je želja bila da studira fiziku ne bi li ovladao tada novom Maksvelovom teorijom elektromagnetnog polja.
Zahvaljujući pre svega svom mentoru Nivenu, ubrzo je dostigao potreban nivo u počasnoj matematičkoj grupi kojoj se priključio i do kraja školovanja uspešno držao korak sa studentima u njoj. Usput se dodatno upoznao sa Maksvelovim radom preko njegovih dela Teorija toplote i Materija i kretanje. Osim njega, Pupin je temeljno proučavao i radove Faradeja kao i Njutna, utemeljivača univerziteta u Kembridžu, ali i celokupne nove fizike.
Želja za studiranjem eksperimentalne fizike odvodi Pupina na Univerzitet
„Fridrih Vilhelm” u Berlinu kod fizičara Hermana fon Helmholca koji je formulisao princip o održanju energije i prvi razjasnio fiziološki smisao boja u svetlosti, muzici i govoru i u čijoj su laboratoriji radili mnogi istaknuti naučnici.
Eksperimenti i saveti u vezi sa elektromagnetnom teorijom Faradeja i Maksvela rasvetlili su i poslednju veliku Pupinovu dilemu koja je datirala još iz dečačkih dana. Kombinujući dotadašnje sopstveno znanje i iskustvo sa sugestijama svoga profesora, on dolazi do zaključka da je svetlost fino treperenje elektriciteta.
Ta teorija konačno se poklopila se sa svime što je o tome do tada znao o svetlosti. Pupin još jednom posećuje Idvor i svoju majku, poslednji put, na kraju treće godine studija. Iste godine, 1888. ženi se u Londonu sa Sarom Katarinom sa kojom se preselio definitivno u Ameriku.
Otvorena vrata Kolumbije
Vrata Kolumbija koledža postala su od tada širom otvorena za doktora Mihajla Pupina.
Zahtev za patent pod naslovom „Višestruka telegrafija” Pupin je podneo još 23. 2. 1894. godine. U objašnjenju je stajalo da se radi o metodu raspodele električne energije koji omogućava da se istovremeno, jednim provodnikom, šalje više poruka pomoću periodičnih struja različitih periodičnosti. S obzirom na to da su još dvojica pronalazača podnela patente na isti pronalazak, čitava stvar završila je na sudu. Sudski spor trajao je punih osam godina i skoro potpuno materijalno uništio Pupina. Na kraju je ipak proglašen pobednikom i 12. 8. 1902. godine pod rednim brojem 707007 konačno objavio svoj pronalazak.
Svoje najznačajnije otkriće Pupin je kao patent prijavio 19. 6. 1900. godine pod rednim brojem 652230. Taj njegov pronalazak odnosi se na poboljšanje prenosa telefonske komunikacije na velike daljine.
Prijavljen pod imenom „Tehnika smanjenja električnih talasa i aparata za to”, danas poznat kao Pupinizacija – označio je revoluciju u telefonskim prenosima na velike daljine.
Umetanjem svojih čuvenih kalemova na tačno proračunatim mestima u telefonskim kablovima, Pupin je uveliko smanjio slabljenje telefonskih struja i time doprineo nesmetanom povezivanju ljudi na svim kontinentima. Pravo na korišćenje ovog pronalaska otkupile su kasnije mnoge firme među kojima su „Siemens-Halske” i „Philips”.
Prvi telefonski kablovi sa Pupinovim kalemovima su u Evropi bili postavljeni 1902. godine na relaciji od Berlina do Postdama u dužini od 32 kilometra. Od tada se mreža Pupinovih kablova počela širiti po svim kontinentima. Zahvaljujući velikoj praktičnoj primeni svoga pronalaska, Pupin se veoma obogatio, a novav je ulagao u nove eksperimente.
U vremenu od trideset godina, od 1894. do 1923. Pupin je prijavio 24 patenta u Americi. U njegova značajna otkrića, pored navedenih, spadaju još i: aparati za telefonske i telegrafske prenose, bežični sistem prenošenja, električno saglašavanje i zvučni generator.
Induktivni kalemovi
Dok je radio na Kolumbiji kao predavač, osnovao je i modernu laboratoriju za eksperimente iz fizike. „Nema nauke bez eksperimenta” – govorio je često svojim učenicima. „Verujte samo onome što vidite”.
Iks-zraci
U svojoj laboratoriji je između ostalog eksperimentisao i sa iks-zracima koje je svetu otkrio Rentgen decembra 1895. godine. Polazeći od pretpostavke da svako telo izloženo oks-zracima emituje iz sebe te iste zrake, Pupin je došao do veoma značajnog otkrića – sekundarnih iks-zraka.
Njegov najveći doprinos savremenoj rendgenološkoj dijagnostici sastoji se u tome što je vreme snimanja sveo na samo nekoliko sekundi.
Tokom godina svog neprekidnog usavršavanja Pupin je imao prilike da se upozna kako sa američkom, tako i evropskom naučnom mišlju iz oblasti matematike i fizike. Njegov kontakt sa najznačajnijim naučnicima i pronalazačima svog doba bio je svakodnevan. Savremenik Nikole Tesle, Pupin je proveo 46 godina živeći u istom gradu kao i on – Njujorku. Njihovo prijateljstvo i naučna saradnja bili su dobro poznati.
Pupin je bio jedan od naučnika koji su svim svojim autoritetom branili Tesline naizmenične struje i ukazivali na njihov praktični značaj.
Poslednje godine svoga života Pupin proveo je na svom imanju u Norfolku, koje je nazivao svojim američkim Idvorom. Doktor Mihajlo Idvorski Pupin umro je 12. marta 1935. godine u svojoj 81. godini. Sahranjen je na groblju Vudloun, u Bronksu, severnom predgrađu Njujorka. Poslednjem ispraćaju našeg velikana nauke prisustvovale su jugoslovenska i američka delegacija. Pupin je bio i uspešan pisac. Za svoje autobiografsko delo „Sa pašnjaka do naučenjaka” (naslov u originalu: „From Immigrant to Inventor”, objavljeno 1923. godine, godinu dana kasnije 1924. godine dobio je Pulicerovu nagradu. Nikada nije zaboravio i nije se odrekao starog zavičaja i pomagao je i Idvor i Srbiju i Jugoslaviju kada god je bio u prilici.
