Industrijska revolucija digitalnog doba, predvođena veštačkom inteligencijom (AI), donosi velike promene na globalnom tržištu rada. Najnoviji izveštaj Svetskog ekonomskog foruma pod nazivom “Budućnost poslova” otkriva zabrinjavajuće trendove – čak 41% poslodavaca planira smanjenje broja zaposlenih u narednim godinama, što se direktno povezuje s razvojem i primenom AI tehnologija.
Transformacija radne snage uz AI
Prema izveštaju, čak 77% velikih kompanija širom sveta planira da do 2030. godine unapredi i obuči svoje zaposlene kako bi mogli da efikasnije sarađuju sa veštačkom inteligencijom. Međutim, za razliku od ranijih optimističnih predviđanja, ovogodišnja analiza sugeriše da tehnologije poput generativne AI neće nužno imati pozitivan neto uticaj na broj radnih mesta.
„Veštačka inteligencija ima moć da transformiše čitave industrije, zamenjujući pojedine poslove dok otvara nova radna mesta u specifičnim oblastima,“ izjavila je Saadija Zahidi, izvršna direktorka Svetskog ekonomskog foruma.
Najugroženije profesije i sve veći jaz na tržištu rada
Izveštaj ukazuje na to da će poslovi poput poštanskih službenika, izvršnih sekretara i službenika za obračun plata biti među najbrže smanjujućim radnim mestima u narednim godinama. Takođe, zanimanja poput grafičkih dizajnera i pravnih sekretara sve češće se nalaze na listi pozicija ugroženih sposobnostima generativne AI, koja može da obavlja intelektualne zadatke s visokim stepenom preciznosti.
S druge strane, tehnologije poput AI povećavaju potražnju za stručnjacima u razvoju alata baziranih na veštačkoj inteligenciji. Prema podacima iz istraživanja, gotovo 70% kompanija planira zapošljavanje radnika sa veštinama za dizajn i unapređenje AI sistema, dok 62% ima nameru da angažuje osobe sa specifičnim sposobnostima za rad u saradnji s AI alatima.
Razvoj kroz saradnju, a ne zamenu
Iako se često ističe rizik od gubitka poslova, stručnjaci naglašavaju potencijal veštačke inteligencije da unapredi ljudske veštine kroz saradnju između mašina i ljudi. Izveštaj ukazuje da bi tehnologije poput generativne AI mogle igrati ključnu ulogu u unapređenju produktivnosti, umesto da potpuno zamene ljudski rad.
Ipak, realnost je da je deo radnika već osetio posledice ove tranzicije. Kompanije poput Dropboxa i Duolinga otvoreno su navele primenu AI kao ključni razlog za otpuštanja u prethodnim godinama.
I dok veštačka inteligencija donosi neosporne koristi, izazovi na tržištu rada postaju sve izraženiji. Da li ćemo u budućnosti biti svedoci većeg otvaranja novih pozicija ili masovnih otkaza? Ostaje da se vidi kako će društvo i kompanije prilagoditi svoje strategije u ovom dinamičnom okruženju.
