U Srbiji se godišnje registruje i više od 3.000 falsifikovanih novčanica, a u Narodnoj banci Srbije ekspertizom se bavi posebno odeljenje. Koje se novčanice najčešće falsifikuju i kako prepoznati falsifikat?
Direktor Odeljenja za borbu protiv falsifikovanja i analizu novčanica i kovanog novca Narodne banke Srbije Miroslav Jeremić ističe da je u prva tri meseca ove godine pronađeno 850 falsifikata, za razliku od prošle godine, kada je u istom periodu pronađeno 1.059 falsifikovanih novčanica.
Po broju komada, veći je broj dinarskih falsifikata, ali po vrednosti, iako manji broj komada, više vredi strani novac koji je falsifikovan.
Logično je da kad na teritoriji imate valutu koja je zakonito sredstvo plaćanja, da ona po broju komada bude dominantna. Ali zbog vrednosti valute, na primer, najčešće falsifikovana novčanica kod nas je apoen od 2.000 dinara, a najčešći falsifikat u stranom novcu je 50 evra, rekao je za RTS Jeremić.
Ukazuje da falsifikator ima dva cilja – da novčanicu pusti u promet, ali tako da ne bude sumnjiv i da novčanica bude takva da ne bude primljena sa povećanom pažnjom, što je slučaj, na primer, sa apoenom od 5.000 dinara.
Pomoć lupe
Građani koji žele da izvrše neku proveru mogu koristiti običnu lupu, uvećanja tri do sedam puta.
Okrenete lupu prema recimo mikrotekstu, znači vrlo sitan tekst. Falsifikator to ne uspeva na dinarskim novčanicama da falsifikuje i tu ćete videti samo neke crte. Gledanjem kroz lupu u predelu mikroteksta videćete tekst koji je napisan jasno, rekao je Jeremić.
Postoje i složeni aparati koji imaju uveličavajuće staklo, a sa strane i četiri različita svetla koja omogućavaju da se proveri duboka štampa, UV zaštitu, kako su detalji izrađeni i slično, zaključuje Miroslav Jeremić.
Dve hiljade dinara je najčešća novčanica. Kad dođete na bankomat, vi ćete najviše dobiti 2.000, eventualno 500, 1.000 dinara i to je novčanica koja vam zadovoljava dnevne potrebe na pijaci, u lokalnoj prodavnici. I ona je znači vrlo često u prometu, svi su navikli da je primaju i onda ne obraćaju pažnju prilikom prijema takvih novčanica, objasnio je Jeremić.
Koji se falsifikati se lakše pronalaze
Narodna banka Srbije daje cirkularna pisma kojima objašnjava falsifikat stranih novčanica, daje njegove karakteristike, razlike u odnosu na originalnu novčanicu i, ako je bankarski službenik ili ovlašćeni menjač savestan, on će novčanicu proveriti tako što će gledati tačno određena tri mesta.
Nećemo reći koja su to, da ne bismo edukovali koga ne treba, ali će ovaj znati šta treba da pogleda i brzo i lako može čak i na izuzetno kvalitetnoj novčanici, kvalitetnom falsifikatu, da vidi da li je falsifikat u pitanju, rekao je Jeremić.
Kod dinarskih novčanica falsifikat se može lakše pronaći – razlikuju se već na dodir rukom, na zvuk papira.
Problem je u činjenici da naši ljudi ne obraćaju pažnju prilikom prijema novca. Normalno, da biste znali razliku između originala i falsifikata, morate se upoznati sa karakteristikama originala. To je moguće učiniti tako što ćete na internet stranici Narodne banke Srbije ući u deo u kojem se govori o novcu i videti koji su zaštitni elementi originalne novčanice, rekao je Jeremić.
