Više od polovine stanovništva u Srbiji još uvek se oslanja na drva kao glavni izvor energije za grejanje tokom zime, što ih čini najjeftinijim, ali istovremeno i najproblematičnijim izborom. Profesor Miloš Banjac sa Mašinskog fakulteta ističe da više od 50% domaćinstava koristi ovu vrstu goriva, dok se troškovi grejanja na električnu energiju očekuju da budu najskuplji.
„Ljudi se ponašaju racionalno, jer je grejanje na drva trenutno najisplativije u ekonomskom smislu“, rekao je Banjac, naglašavajući da je ovo praksa koju mnogi domaćini koriste kako bi uštedeli na mesečnim troškovima. Međutim, uprkos ekonomskim prednostima, Banjac upozorava na značajan ekološki problem. Grejanje na drva ima ozbiljan uticaj na kvalitet vazduha, što predstavlja rizik za zdravlje ljudi, posebno u zimskim mesecima kada je zagađenje najizraženije.
Troškovi grejanja na drva za domaćinstva koja koriste jeftina drva mogu se kretati oko 50.000 dinara tokom grejne sezone, dok su troškovi za druge energente daleko viši. Banjac ističe da grejanje na gas iznosi oko 60.000 dinara, dok se za uglja može platiti nešto više, ali u mnogim delovima Srbije ugljen i dalje ostaje najjeftiniji energent. Sa druge strane, električna energija i daljinsko grejanje predstavljaju značajna opterećenja za kućne budžete, jer su cene ovih energenata u porastu, što je naročito vidljivo u poslednjim godinama.
Banjac ističe da bi najpovoljnija opcija bila da se što više domaćinstava priključi na gradsku toplanu, što bi omogućilo lakše i jeftinije grejanje za širi krug stanovništva. Sistemske mere, poput priključivanja na gas, mogle bi značajno poboljšati situaciju, jer bi cena grejanja bila znatno niža, a ekološki efekti bili bi povoljniji.
„Toplotne pumpe su još uvek najskuplja opcija, ali sa državnim subvencijama mogu postati pristupačnije“, dodao je Banjac. On veruje da postoji prostor za snižavanje cena priključaka na gradsku toplanu, čime bi se smanjili troškovi za korisnike i povećala efikasnost sistema grejanja.
Ova tema postaje sve relevantnija, jer zagađenje vazduha postaje ozbiljan problem u mnogim gradovima, dok troškovi grejanja naglo rastu. Sistemske promene u načinu grejanja mogu doneti koristi ne samo za finansije građana, već i za očuvanje životne sredine. U tom kontekstu, važno je da vlasti nastave da ulažu u održive i efikasne sisteme grejanja, kao i da subvencionišu prelazak na ekološki prihvatljivije alternative, poput toplotnih pumpi ili plina.
