Nova statistika koju je objavio Evrostat otkriva zanimljiv i sve prisutniji fenomen na tržištu rada Evropske unije — tokom 2023. godine, više od 56 odsto samozaposlenih građana nije napustilo posao ni nakon odlaska u penziju.
Tačnije, 56,4 odsto njih nastavilo je da obavlja svoju delatnost i nakon što su ostvarili pravo na prvu penziju.
Ovaj podatak potvrđuje da je granica između aktivnog i penzionisanog života sve više fleksibilna, posebno među samozaposlenima, koji često uživaju veću autonomiju u organizaciji radnog vremena i načinu angažovanja.
Skandinavske zemlje prednjače
Zemlje sa najvišim procentom radno aktivnih penzionisanih samozaposlenih su Švedska, gde čak 98,4 odsto njih ostaje radno angažovano, zatim Finska sa 88 odsto i Irska sa 87,7 odsto. Ove brojke ukazuju na kulturološke i ekonomske modele u kojima aktivno starenje ima važnu ulogu i gde su profesionalne aktivnosti često deo ličnog identiteta i društvenog doprinosa.
S druge strane, najmanji procenat zabeležen je u Španiji (18,2 odsto), Grčkoj (20,3 odsto) i Sloveniji (40,4 odsto), što može biti posledica drugačijih socijalnih politika, pristupa radu u poznijim godinama, kao i opšteg stava prema penziji kao trenutku potpunog povlačenja iz radnog života.
Fleksibilnost radnog vremena
Jedan od ključnih faktora koji omogućava ovakvu radnu angažovanost jeste rad sa skraćenim radnim vremenom. Prema podacima Evrostata, više od 57 odsto zaposlenih penzionera u EU radilo je upravo po tom modelu, što je znatno više u poređenju sa 16,2 odsto među zaposlenima koji nisu penzionisani.
„Rad u penziji, pogotovo među samozaposlenima, nije više izuzetak već obrazac koji pokazuje kako se radna dinamika u Evropi menja“, navodi se u analizi Evrostata. „Zadovoljstvo poslom, ekonomski motivi, ali i društveni angažman, doprinose tome da ljudi ostaju aktivni i nakon formalnog kraja radnog veka.“
Društveni i ekonomski motivi
Ovaj trend ukazuje i na dublje promene unutar sistema socijalne sigurnosti i očekivanja od penzionog sistema. U nekim slučajevima, samozaposleni nastavljaju da rade iz finansijske potrebe, dok drugi u tome vide način da održe mentalnu stimulaciju i društvenu povezanost.
U svetlu starenja stanovništva u Evropi i produženja životnog veka, očekuje se da će broj ljudi koji biraju da ostanu radno aktivni i posle penzije nastaviti da raste.
Evrostat zaključuje da „iako penzija označava kraj jedne etape, ona sve češće postaje novi početak u profesionalnom smislu, posebno za one koji su svoju karijeru gradili na samostalnosti i preduzetničkom duhu.“
