Vlasinsko jezero, pravi neotkriveni dragulj po kojem plutaju tresetna ostrva, odlično je mesto za miran odmor daleko od gradske vreve. Akumulaciono jezero na jugoistoku Srbije predstavlja izuzetnu atrakciju zahvaljujući ovim plutajućim ostrvima, koja su nastala kao posledica dizanja vodostaja i višegodišnjeg raspadanja mahovina tresetnica.
Polovinom 20. veka, kada je jezero punjeno, određen broj ostrva se podigao i isplivao na površinu. Danas jezera zauzimaju površinu od 10 hektara i nalaze se pod zaštitom države, kao značajan prirodni fenomen. Jedno od najvećih jezera doplivalo je do obale i omogućilo posetiocima da se popnu na njega i uživaju u neverovatnoj plovidbi. Tlo ovih oblika je mekano, a čitava površina je pokrivena bujnom vegetacijom. Od najveće močvare na Balkanu jezero je postalo izuzetna turistička atrakcija, koja je i pored svoje neobičnosti manje posećena i poznata.
Zapisi o lepoti ovog jezera, nastalog ulivanjem reka Vlasine i Vrle, postoje još iz 18. veka, a u neposrednoj blizini jezera nalaze se i značajne kulturno-istorijski spomenici.
Vlasinsko jezero – lokacija
Vlasinsko jezero se nalazi na krajnjem jugoistoku zemlje, nešto istočnije od Vranja i Surdulice, a odmah do granice sa Bugarskom. Smešteno je pored mnogih poznatih atrakcija, te je savršeno za izlet tokom odmora u Nišu i južnoj Srbiji.
U jezero svakog minuta pritiče dva kubika vode prvog kvaliteta iz reka – Vlasina, Vrla, Jerma, Božička reka, Lisinska reka, Ljubotenska reka, Strvna, Čemerčica, sa svojim pritokama kojih ima oko 110.
Vlasinsko jezero, dužine 12 kilometara i dubine 35 metara, mesto je izuzetne lepote i zanimljivog biljnog i životinjskog sveta.
Bogato je ribom raznih vrsta, a najviše je somova, šarana, grgeča i pastrmki.
Na jezeru, osim plutajućih, postoje i dva “stabilna” ostrva – Stratorija (koje se tu uzdizalo i pre izgradnje jezera) i Dugi del (koji je nekada bio poluostrvo).
