Vreme Vaskršnjeg posta donosi izazov ne samo u telesnom već i u duhovnom smislu. Dok se mnogi vernici pridržavaju pravila ishrane, često nesvesno greše zbog složenosti modernih prehrambenih proizvoda. Otac Dušan Kolundžić godinama je upozoravao na zamke industrijski obrađene hrane i važnost pravilnog razumevanja posta.
ŠTA SE SME JESTI TOKOM POSTA?
Tokom Vaskršnjeg posta zabranjena je upotreba mesa, mleka, jaja i sireva, dok su vino i ulje dozvoljeni samo subotom i nedeljom, kao i na određene praznike poput Blagovesti i Cveta. Riba se može konzumirati samo na određene dane, dok su morski plodovi, voće, povrće i proizvodi pčela dozvoljeni.
Međutim, ono što danas predstavlja problem jeste činjenica da su mnoge industrijski prerađene namirnice nejasnog sastava, što dovodi do nesvesnog kršenja posta.
“HRANA VIŠE NIJE JEDNOSTAVNA KAO NEKADA”
Otac Dušan Kolundžić često je govorio o komplikacijama koje savremena prehrambena industrija donosi vernicima koji žele da se pridržavaju posta.
„Nekada je bilo jednostavno – znali smo da su biljne namirnice posne, a meso, mleko i jaja mrsni. Danas, međutim, imamo proizvode koji deluju posno, ali u sebi sadrže tragove životinjskih sastojaka,“ govorio je Kolundžić.
Naveo je i primer sojinih šnicli, biljnih sireva i margarina, koji u teoriji deluju kao posni proizvodi, ali često u sebi sadrže tragove belančevina životinjskog porekla.
“MARGARIN JE TEHNIČKI POSAN, ALI…”
Iako je margarin u principu postan, važno je obratiti pažnju na sastav proizvoda.
„Danas, u vremenu kada post postaje gotovo neprimetan zahvaljujući industriji, potrebno je obratiti posebnu pažnju na etikete proizvoda. Postoje margarin, biljna mast i mlečni nadomestci koji formalno spadaju u posnu ishranu, ali ako u sastavu ima i minimalan procenat mlečnih proteina, vernik bi trebalo da ga izbegava.“
Zbog toga je najbolji savet koristiti sveže i neobrađene namirnice poput voća i povrća, koje sami pripremate.
KLJUČ JE U DUHOVNOM OČIŠĆENJU
Međutim, ono što mnogi zaboravljaju jeste da post nije samo pitanje hrane, već i duhovnog uzdržanja.
„Ako post shvatimo samo kao zabranu određene hrane, promašićemo njegov suštinski smisao. Telesni post nema koristi za dušu ako nije praćen molitvom, duhovnim usavršavanjem, smirenjem i dobrim delima,“ istakao je Kolundžić.
Citirajući reči Gospoda Isusa Hrista, podsećao je na značaj skromnosti i iskrenosti u postu:
„A kad postite, ne budite sumorni kao licemeri, jer oni natmure lica svoja da se pokažu pred ljudima kako poste. A ti, kada postiš, namaži glavu svoju i lice svoje umij, da te ne vide ljudi kako postiš, nego Otac tvoj koji je u tajnosti, i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiće tebi javno.“ (Matej 6, 16-18).
“NI PREJEDANJE NI ISCRPLJIVANJE”
Otac Kolundžić isticao je i važnost umerenosti u ishrani tokom posta.
„Nije dovoljno samo izbegavati mrsnu hranu – potrebno je kontrolisati i količinu onoga što jedemo. Prejedanje posnom hranom jednako udaljava čoveka od smisla posta, jer cilj nije zadovoljavanje telesnih prohteva, već jačanje duha i volje.“
Vernici se pozivaju da post doživljavaju kao priliku za unutrašnju obnovu, jačanje vere i činjenje dobrih dela, umesto da ga svedu na puko izbegavanje određenih namirnica.
PRAVILAN POST
Kako bi se izbegle zamke moderne prehrambene industrije i formalizma, najbolji savet je jednostavan – birati prirodne, neobrađene namirnice i fokusirati se na suštinski cilj posta, a to je duhovno uzrastanje.
Iskren post nije samo pitanje ishrane, već i pitanje duhovne posvećenosti, molitve, smirenja i činjenja dobrih dela.
