Novi podaci upozoravaju na dramatičan porast raka pluća među nepušačima
U vreme kada se sve više govori o zdravim stilovima života, zagađenje vazduha iz dana u dan postaje jedan od najtihijih, ali najopasnijih neprijatelja ljudskog zdravlja. Iako se o štetnosti duvanskog dima govori decenijama, nova naučna otkrića ukazuju da udisanje zagađenog gradskog vazduha može imati sličan efekat kao pušenje jedne paklice cigareta dnevno.
Genomsko istraživanje koje menja razumevanje raka pluća
Međunarodni tim naučnika, predvođen istraživačima sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu i američkog Nacionalnog instituta za rak, sproveo je do sada najobuhvatniju genetsku analizu 871 osobe koje nikada nisu pušile, a kojima je dijagnostikovan rak pluća. Njihova otkrića otkrivaju duboku vezu između zagađenog vazduha i mutacija koje dovode do razvoja tumora.
Istraživanje je pokazalo da su genetske promene kod nepušača koji žive u zagađenim sredinama veoma slične onima koje su do sada isključivo povezivane sa pušenjem. Konkretno, identifikovane su mutacije TP53 i EGFR gena, ključne za razvoj adenokarcinoma pluća – najčešće forme ove bolesti.
“Svedočimo sve većem broju obolelih koji nikada nisu zapalili cigaretu, ali su razvili iste genetske profile kao dugogodišnji pušači,” objašnjava profesor Ludmil Aleksandrov, molekularni biolog koji je predvodio tim.
Zagađenje kao skriveni uzrok genetskih oštećenja
Jedna od najvažnijih mutacija identifikovanih u istraživanju nosi oznaku SBS4, genetski potpis karakterističan za pušače. Međutim, kod nepušača iz zagađenih gradova, učestalost ove mutacije bila je čak četiri puta veća u odnosu na one iz čistijih sredina.
Pored toga, otkriven je potpuno novi genetski potpis – SBS40a, koji do sada nije identifikovan kod pušača i čije poreklo za sada ostaje misterija. Ova mutacija je otkrivena kod skoro trećine obolelih nepušača, što otvara prostor za nova pitanja o uticaju faktora iz životne sredine koji su nam još uvek nepoznati.
Pasivno pušenje manje štetno od vazduha koji dišemo?
Zanimljivo je da je pasivno pušenje, iako i dalje rizik, u ovom istraživanju imalo manji uticaj na broj genetskih oštećenja u poređenju sa zagađenim vazduhom. Genetičar Tongvu Žang ističe da su efekti pasivnog pušenja verovatno preslabi da bi ih trenutni alati detektovali, što dodatno naglašava koliko su fine čestice iz smoga opasne i mutagene.
Od Londona do Pekinga: globalna pretnja koja ne bira žrtve
Ova studija obuhvatila je uzorke iz četiri kontinenta, uključujući i neke od najzagađenijih urbanih sredina poput Nju Delhija, Pekinga, Los Anđelesa i Londona. U SAD, trenutno 10 do 20 odsto obolelih od raka pluća nikada nije pušilo, a slični procenti se beleže i širom Evrope i Azije.
Epidemiološkinja Marija Tereza Landi upozorava da je reč o globalnom problemu koji se ubrzano razvija i još uvek nije dovoljno proučen. Dodaje da je posebno važno razumeti genetske mehanizme kod ljudi koji su godinama živeli u gradovima sa visokim nivoom zagađenja, a nikada nisu koristili duvan.
Važnost dalje analize
Iako rezultati jasno ukazuju na snažnu vezu između zagađenja i karcinoma, istraživači ističu i neka ograničenja. Količina čađi kojoj je svaki ispitanik bio izložen nije precizno merena – već se radilo o regionalnim prosečnim vrednostima. Takođe, postoji mogućnost da su neki učesnici netačno prijavili svoje pušačke navike.
Uprkos tome, zaključci se poklapaju sa ranijim opservacionim istraživanjima i snažno podržavaju tvrdnju da vazduh koji svakodnevno udišemo može biti i te kako kancerogen.
Šta dalje?
Istraživački tim, koji je rezultate objavio u prestižnom časopisu Nature, planira da proširi analizu na širi spektar populacija, sa posebnim fokusom na one koje žive u urbanim sredinama sa rastućim problemom aerozagađenja.
“Ono što dišemo više nije samo pitanje komfora ili neprijatnog mirisa – to je postalo pitanje zdravlja, dugovečnosti i života,” poručuje Aleksandrov.
Dok se borba za čistiji vazduh nastavlja, nauka sve više pokazuje da čovekov uticaj na životnu sredinu ima direktan, meren i opasan efekat na naš genetski kod.
