Balkan je ponovo utonuo u smog, a najnovija analiza švajcarske kompanije IQAir pokazuje da je vazduh u skoro svakoj zemlji sveta daleko zagađeniji nego što preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Prema podacima iz 2024. godine, samo sedam zemalja na svetu ispunilo je stroge standarde SZO za kvalitet vazduha, dok u mnogim državama koncentracija toksičnih PM2.5 čestica dostiže alarmantne nivoe.
Jedan od autora studije, Frenk Hames, upozorio je da zagađenje vazduha možda ne ubija trenutno, ali dugoročne posledice mogu biti razorne:
“Može proći i dve do tri decenije pre nego što se u potpunosti sagledaju posledice po zdravlje, osim u ekstremnim situacijama.”
ZEMLJE SA NAJČIŠĆIM I NAJZAGAĐENIJIM VAZDUHOM
Dok su Australija, Novi Zeland, Estonija i Island među retkim državama gde su PM2.5 čestice ispod 5µg po kubnom metru, na drugom kraju spektra nalaze se Čad, Bangladeš, Pakistan, Kongo i Indija, gde je nivo zagađenja čak deset puta veći od preporučenih vrednosti.
U Evropi, situacija je nešto bolja, ali ne i u regionima istočne Evrope i Balkana, gde građani i dalje udišu izuzetno zagađen vazduh. Prema IQAir analizi, Sarajevo je drugu godinu zaredom najzagađeniji grad u Evropi, dok se Beograd i Skoplje nalaze u vrhu liste gradova sa najvećim koncentracijama toksičnih čestica.
KOLIKO JE ZAGAĐEN VAZDUH OPASAN?
Prema istraživanjima medicinskih stručnjaka, zagađeni vazduh je drugi najveći faktor rizika za smrt, odmah posle visokog krvnog pritiska. SZO procenjuje da bi se milioni života godišnje mogli spasiti kada bi se države pridržavale preporučenih smernica o kvalitetu vazduha.
Posebno su ugroženi deca, stariji ljudi i osobe sa hroničnim bolestima, a dugoročna izloženost PM2.5 česticama može dovesti do teških respiratornih oboljenja, srčanih udara i moždanih udara.
Epidemiolog Zorana Jovanović Andersen, sa Univerziteta u Kopenhagenu, naglašava da su podaci dobijeni istraživanjem alarmantni:
“Ogroman je disparitet u kvalitetu vazduha čak i na jednom od najčistijih kontinenata. Najzagađeniji evropski gradovi imaju i do 20 puta veću koncentraciju PM2.5 čestica nego najčistiji.”
KAKO SE BORITI PROTIV ZAGAĐENJA?
Iako su pojedine zemlje, poput Indije i Kine, uspele da smanje zagađenje u poslednjih deset godina, problem u zemljama Balkana i dalje je izražen. Stručnjaci upozoravaju da bi vlade trebalo da preduzmu hitne mere kako bi poboljšale kvalitet vazduha.
Neke od preporučenih mera uključuju:
Podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije, umesto fosilnih goriva
Razvoj ekološkog javnog prevoza i biciklističke infrastrukture
Zabranu spaljivanja poljoprivrednog otpada i jaču kontrolu industrijskih zagađivača
Dok pojedine evropske države već uvode stroge zakone u vezi sa zagađenjem vazduha, na Balkanu su takve inicijative još uvek u povoju.
Ukoliko se ništa ne preduzme, zagađenje vazduha će nastaviti da ugrožava zdravlje miliona ljudi, a Balkan će i dalje ostati među najzagađenijim regionima Evrope.
