Nemanji Slavkoviću, iz banatskog sela Jaša Tomić, pecanje je ušlo u krvotok još od prvog odlaska na Tamiš s ocem. Ono što ga je još kao dečaka privuklo jeste, kako kaže, priroda, društvo i nadmudrivanje sa ribom.
U mladosti je pecao, kao i većina, na štapove od šećerne trske i bambusa, a kako je postajao stariji, shodno i napretku ribolovačke tehnologije, njegov pribor postao je ozbiljniji i moderniji. Sada kao odrastao čovek i dalje uspeva da često izlazi na vodu, prvenstveno jer mu i posao u NIS-u to dozvoljava, ima dosta slobodnog vremena i najviše voli da ga provodi u prirodi pored reke ili jezera.
– Za mene je pecanje svakodnevnica, odmor i beg od brzog života u gradu, kada sedim pored štapova osećam se veoma spokojno – istakao je Slavković.
Kako kaže, ribario je po mnogim rekama, kao što su Tisa, Dunav, Begej i na mnogim mestima na kanalu Dunav-Tisa-Dunav, ali i na komercijalnim jezerima po Vojvodini, Rumuniji i Bosni.
Od svih mesta na kojima je pecao po inostranstvu u posebno lepom sećanju mu je ostalo jezero Smoluća u Bosni i Hercegovini, koje se nalazi šest do sedam kilometara od Lukavca. Naročito ga je oduševila šuma i priroda koja okružuje jezero, ali i gostoljubivost domaćina koja se, kako kaže, retko sreće na drugim jezerima. Kako je Smoluća šaransko jezero, pecao je na kukuruz, a od ulova se može pohvaliti sa nekoliko šarana preko pet kilograma i sa ponekim lepim primerkom amura.
– Kada biram mesto na koje ću ići da pecam van Srbije, ne biram ga po mogućnosti da ulovim najveću ribu, više obraćam pažnju da kada odem tamo mogu da se opustim i lepo provedem – rekao je Slavković.
Ipak, nije mogao da sakrije da će mu zavek najlepše mesto za ribolov ostati Tamiš u Jaši. Slavković se pohvalio i učešćem na mnogim takmičenjima, na kojima je često osvajao medalje i postizao zavidne rezultate. Najčešće se takmiči u timu zajedno sa još dvojicom kolega, sa kojima voli da peca i mimo takmičenja.
U Banatskom Velikom Selu, na jezeru Laguna, upecao je šarana na kojeg je najponosniji, najveća riba revira bila je teška 23 kilograma. Kako i sam otkriva, bila je to velika bitka, ali na kraju je imao dovoljno sreće i iskustva da je izvadi iz vode, a potom, u maniru sportskog ribolova, vrati u jezero.
Nemanja se nada da će još dugo moći da bude redovan na vodi i da će i u narednim godinama moći slobodno vreme da provodi radeći ono što najviše voli.
Dnevnik.rs
