Na graničnom prelazu Batrovci, 22. marta 2025. godine, carinska služba i policija otkrili su pokušaj krijumčarenja garderobe i torbi vrednih preko 75.000 evra.
Kada je putnički kombi stigao na kontrolu, vozač je tvrdio da prevozi samo polovan nameštaj. Međutim, nakon detaljne provere, otkriveno je da se u vozilu nalazi šest velikih džakova prepunih nove i brendirane garderobe.
„U ovakvim slučajevima često nailazimo na pokušaje prikrivanja robe. Naša pažnja je bila usmerena na sumnjivo ponašanje vozača, što nas je navelo na dodatnu kontrolu“, izjavio je jedan od carinskih službenika.
LUKSUZNA GARDEROBA KRIJUMČARENA ZBOG VISOKIH NAMETA
Proverom sadržaja otkriveno je da se radi o kaputima, jaknama, haljinama, suknjama, bluzama i torbama poznatih robnih marki kao što su „Momoni“, „Liu-Jo“, „Furia“ i „Lancaster“. Na osnovu cena na etiketama, vrednost robe procenjena je na 71.245 švajcarskih franaka, odnosno više od 75.000 evra.
Iako krijumčarenje robe nije retka pojava, glavni razlog za ovakve slučajeve leži u visokim carinskim dažbinama i porezima. Uvozna carina i PDV u Srbiji dostižu i do 32%, što značajno povećava cenu proizvoda.
„Građani Srbije jednostavno nemaju dovoljno visoke plate da bi priuštili ove proizvode po zvaničnim cenama. Kada se na osnovnu cenu doda i visok porez, originalna garderoba i obuća postaju preskupi za prosečnog potrošača“, navodi ekonomski analitičar.
ZAŠTO SE ŠVERC GARDEROBE ISPLATI?
Osim visokih nameta, još jedan ključni problem je ograničen izbor robe na domaćem tržištu. Mnogi potrošači žele raznovrsniju, kvalitetniju i originalniju garderobu, ali zbog visokih cena malo njih može sebi da priušti luksuzne brendove.
Upravo zato, krijumčarena roba često pronalazi kupce mnogo lakše nego legalno uvezena. Ljudi su spremni da kupuju „na crno“, jer su cene znatno niže, a proizvodi autentični i kvalitetniji od lokalne ponude.
DA LI JE REŠENJE U SMANJENJU POREZA?
Ekonomisti upozoravaju da drakonske carine ne smanjuju šverc, već ga samo podstiču. Rešenje bi moglo biti smanjenje uvoznih dažbina, što bi omogućilo povoljniju cenu proizvoda na legalnom tržištu.
„Ako bi porezi bili niži, veći broj ljudi bi kupovao legalno, što bi donelo veće prihode u budžet i smanjilo krijumčarenje“, objašnjava finansijski stručnjak.
Do tada, zaplene na granicama postaće sve učestalije, jer potrošači, suočeni sa visokim cenama, sve češće biraju nelegalne kanale nabavke.
