– Balkanski region, svojim jedinstvenim ekološkim pejzažem, posebno je podložan bolestima koje prenose krpelji i zbog toga je naročito važno da se stručnjaci ovog regiona zajednički bave ovim problemom javnog zdravlja – rečeno je u Novom Sadu na nedavno održanom Prvom balkanskom simpozijumu o istraživanju, dijagnostici i prevenciji bolesti koje prenose krpelji.
Cilj Simpozijuma je povezivanje i razvijanje razumevanja, kolegijalnog odnosa i osećaja pripadnosti, a u fokusu simpozijuma bila su najnovija dostignuća u istraživanjima, dijagnostici i strategijama prevencije u vezi sa bolestima koje prenose krpelji.
Skup je organizovao Zavod za antibaričnu zaštitu – Pasterov zavod, a u tri sesije održano je 15 predavanja. V. D. direktora ove ustanove dr Dragana Gazibara rekla je kako je ovo prvi balkanski simpozijum o bolestima koje izazivaju krpelji, te da je bitno da se tim temama bave svi i da se dođe do dobrih rezultata.
– Treba da uvedemo imunizaciju bolesti koje izazivaju krpelji. Lajmska bolest je dobro istražena, ali druge bolesti koji izazivaju krpelji nisu toliko istražene – rekla je dr Dragana Gazibara.
Prema njenim rečima, na Simpozijumu učestvovali lekari iz Grčke, Bugarske, Severne Makedonije, Hrvatske, Mađarske i Francuske, kao i predstavnici svih 27 antibaričnih stanica u Srbiji.
Lajmska bolest nije najčešća koju prenose krpelji, a od krpeljskog encefalitisa može i da se umre (dr Pavle Banović)
Šef službe za sprečavanje širenja besnila u Pasterovom zavodu dr Pavle Banović istakao je da bi bilo dobro kada bi se ovakvi skupovi održavali jednom godišnje ili bar jednom u dve godine.
– Lajmska bolest nije najčešća koju prenose krpelji, a od krpeljskog encefalitisa može i da se umre – istakao je dr Banović.
Kako je naveo, kod nas nema vakcina koje bi sprečile bolesti koje izazivaju krpelji, a istakao je da je prevencija sprečavanje izlaganja krpeljima.
– Plan nam je da razmenjujemo tehnologije i znanja i da razvijamo i međulaboratorijsku saradnju – kazao je dr Banović.
Profesorka epidemiologije Medicinskog fakulteta u Nišu dr Nataša Rančić istakla je da je trećina krpelja inficirana i može da izazove bolest.
– Važno je da se bolest što ranije prepozna i da se na vreme leči. Akcenat je na samozaštiti prilikom odalska u prirodu i da naučimo da se štitimo. Svaki ubod krpelja je potencijalni rizik za bolest – napomenula je dr Rančić.
