Od svakog školskog časa, samo deo vremena je zaista posvećen učenju, a najčešći razlog u Srbiji je, prema poslednjem PISA istraživanju, manjak discipline.
Oko 40 odsto učenika koji su popunjavali upitnik tvrdi da se ne sluša šta nastavnici govore, a da su buka i nered redovna pojava, te da im pažnju odvlače i digitalni uređaji koje koriste njihovi vršnjaci. Da ne započinju sa radom dugo nakon zvona jer nastavnik čeka da se utišaju, prijavio je svaki četvrti anketirani 15-godišnjak, dok se pokazalo da među onima koji remete atmosferu pogodnu za učenje prednjače dečaci, a da razlika između socijalno privilegovanih i socijalno ugroženih kategorija nije statistički značajna, navodi se u izveštaju.
Kada je reč o neopravdanim izostancima i kašnjenju, rezultati su nešto bolji nego 2018. godine, ističe se uz napomenu da je e-dnevnik poboljšao pristup podacima o napretku deteta, te da je u planu njegovo unapređenje u vidu SMS poruka koje bi stizale roditeljima kada se ono ne pojavi na nastavi. S tim u vezi, u nekim školama su spontano razvijene mere kontrole (obavezan je ulazak na vrata gde se evidentira zakašnjenje, razredni starešina obaveštava o tome roditelja i sl.).
Ipak, 16 odsto đaka kaže da je preskočilo najmanje jedan dan škole tokom dve nedelje pre PISA testa, a 30 odsto da je propustilo neki čas, dok je svaki drugi bar jednom kasnio, što, u poređenju sa OECD prosecima, sugeriše da ovo jeste značajan problem u Srbiji, piše u izveštaju, uz opasku da su u krovnom zakonu definisane odgovornosti učenika i roditelja, kao i disciplinski i savetodavni postupci koje škola treba da preduzme, a u nekim merama predviđena je i saradnja sa centrima za socijalni rad. U domaćem istraživanju manjeg obima, navode dalje, utvrđeno je šta podstiče ovakvo ponašanje: odeljenjske starešine i lekari koji olako daju opravdanja, te roditelji koji prihvataju ovakvo ponašanje deteta kako bi izbeglo loš uspeh, budući da time dobija dodatno vreme da se spremi za časove provere znanja.
U poslednjem PISA istraživanju 1,6 odsto đaka, među kojima je 0,9% devojčica, a 2,3% dečaka, i to češće deca koja odrastaju u lošim socioekonomskim okolnostima, kaže da je ponovilo razred najmanje jednom, što je znatno ispod OECD proseka (8,9%). Mada „propuštanje” učenika, bez obzira na njihovo ovladavanje sadržajem, može da im bude kamen spoticanja, čini se da eventualne pozitivne kratkoročne posledice ponavljanja razreda slabe tokom vremena, ističe se u izveštaju. Kako ih takva okolnost stigmatizuje, češće pokazuju negativno ponašanje i ispisuju se iz škole.
„Na kraju, ponavljanje razreda može da bude skupa politika jer uopšteno zahteva veće troškove za obrazovanje i odlaže ulazak učenika na tržište rada”, zaključuje se u publikaciji.
