Nedostatak radne snage u pekarstvu postaje ozbiljan problem za poslodavce
Pekarstvo u Srbiji suočava se sa velikim izazovom: nedostatak radne snage. Mnogi poslodavci širom zemlje pokušavaju da reše problem sa manjkom pekara, iako su plate za ovaj zanat čak i veće nego što bi trebalo. Mnogi mladi ljudi danas se okreću lakšim poslovima, smatrajući da je jednostavnije postati “jutjuber” ili raditi iz udobnosti svog doma nego mesiti hleb u pekari i ustajati u cik zore.
Zašto mladi ne žele da postanu pekari?
Srbija je u ozbiljnom problemu kada je u pitanju školovanje mladih zanatlija. U Beogradu, ali i u mnogim drugim gradovima, gotovo svaka pekara ima problema sa pronalaženjem kvalitetnih radnika. Mnogi poslodavci tvrde da i kada ponude visoke plate, mladi se ne odlučuju za ovaj posao. Zanatska zanimanja nisu atraktivna mladima jer je, kako kažu, lakše raditi na internetu nego u fizičkom, često napornom, okruženju.
Naser Idrizović, vlasnik pekare “Denis” iz Mladenovca, ističe da je pre deset godina bilo nezamislivo da će nedostajati radnici u zanatskim sektorima, ali danas je situacija drugačija.
“Da mi je neko pre deset godina rekao da ćemo ostati bez radnika u zanatima, ne bih verovao. Međutim, evo, to smo dočekali”, kaže Idrizović.
Idrizović navodi da uprkos problemima sa nedostatkom radne snage, on se trudi da pruži dobre uslove svojim radnicima. On je smanjio broj noćnih smena i omogućio pekarima petodnevnu radnu nedelju, sa platama koje se kreću od 120.000 do 200.000 dinara. “Iako cena rada ne prati cene proizvoda, moramo da se trudimo da zadržimo radnu snagu. To je naš jedini izlaz”, dodaje on.
“Trenutno imamo jednog učenika iz Smederevske Palanke koji se obučava kod nas. Zbog njegove marljivosti, odlučio sam da mu dam stimulaciju svaki mesec, što ga je motivisalo da uloži više truda. Obećao sam mu stalan posao kada završi školu, i siguran sam da će jednog dana postati šef proizvodnje”, objašnjava Idrizović.
Iako su plate za pekare u Srbiji relativno visoke, i dalje je teško pronaći radnike. Zanatski poslovi uopšte postaju neprivlačni, jer je rad u pekari fizički zahtevan i ne garantuje mnogo slobodnog vremena. “Danas je bolje biti konobar za 80.000 dinara nego biti pekar za duplo veću platu”, kaže jedan od vlasnika zanatske pekare u Zemunu.
Rastući problem odlaska radne snage u inostranstvo
Mnoge pekare se suočavaju i sa odlaskom radnika u inostranstvo, gde je ponuda za posao, ali i plata, često veća. “Za poslednjih godinu dana, moj radnik je otišao u Nemačku, jer je tamo mogao da zaradi više nego u Srbiji. Mi se trudimo da zadržimo radnike, ali to postaje sve teže”, kaže ovaj vlasnik pekare. Čak i kada pekari imaju visoku platu, to nije garancija da će ostati.
Zakon ponude i potražnje na tržištu rada
U Srbiji, pekari su deficitarni radnici, što dovodi do toga da poslodavci postavljaju nerealne uslove, koje na kraju moraju da prihvate. “Trgovci znanjem, kao da je valuta, jer poslodavci nemaju mnogo opcija. Ako žele da zadrže radnika, moraju da plate”, ističe jedan od sagovornika.
Situacija u pekarstvu u Srbiji postaje sve ozbiljnija, jer plate i uslovi rada ne prate rastuće cene proizvoda. Vlasnici pekara smatraju da bi bilo nužno da se poveća cena hleba kako bi se mogli zadržati radnici i izbegle daljnje poteškoće u sektoru.
